Opančar „agencija“: REMplovanje

Remplovanje je tehnika guranja protivnika prilikom oduzimanja lopte na način dopušten pravilima fudbalske igre (Vikipedia). U praksi – fudbaler koji hoće da protivniku oduzme loptu, trči paralelno sa njim i u pogodnom trenutku ga tako akne ramenom da ovaj odleti u p.l.m., oduzima mu loptu i kreće u akciju, a sudija trči pored njega i odmahuje rukama – nema faula, remplovanje!

U pitanju je relativnno nova pojava u savremenom fudbalu tako da još uvek nije naučno potvrđena teorija po kojoj taj pojam potiče iz srpskog Zakona o elektronskim medijima iz 2014. godine – REM (regulatorno telo za elektronske medije)

Interesantan je, specifičan, po svemu originalan i iznad svega domišljat karakter REM-a po našem Zakonu o elektronskim medijima. Država je donela zakon – inicijalno 2014. godine  (dakle u vreme ove vlasti), a onda se – istim tim zakonom, ražalovala i svu vlast u oblasti elektronskih medija prenela na REM – nezavisno državno telo sa svojstvom pravnog lica.

REM ima Savet od devet članova koji većinom glasova donosi sve odluke iz oblasti elektronskih medija, članovi se biraju iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Regulatora (medijski stručnjaci, ekonomisti, pravnici, inženjeri telekomunikacija i sl.), a član Saveta je izabran ako je za njegov izbor glasala većina ukupnog broja narodnih poslanika.

REM ima i predsednika, kao zakonskog zastupnika – sa pravima i ovlašćenjima direktora kao zakonskog zastupnika pravnog lica (čitaj direktora „firme“) i time se krug zatvara. Svu vlast  ima većinski vlasnik „firme“, a to je onaj ko ima većinu u Skupštini, koja bira članove Saveta REM-a. Vrlo originalno, a što je najvažnije i potpuno efikasno, jer time se ostvaruje i apsolutna kontrola u donošenju svih odluka koje se donose u oblasti elektronskih medija, a to je  neuporedivo najvažniji vid informisanja građana – na primer kod dodele nacionalnih frekvencija, što je i povod za ovaj tekst.

Dalje stvari idu po difoltu – Predsednik Saveta REM-a ide po svoje mišljenje tamo gde se o svemu odlučuje, zatim o tome obaveštava svoje članove Saveta – i to je to.

Sloboda medija kao pojam, daleko prevazilazi njeno kolokvijalno značenje. Onaj ko kontroliše medije, uspostavlja pravo na svoju istinu, a time dolazi i u situaciju da manipuliše građanima, tako da je to i najvažnije sredstvo u rukama vladajućeg  režima kojim on obezbeđuje svoj opstanak na vlasti.

Vraćajući se na Zakon o elektronskim medijima, onaj ko je smislio ovakvu strukturu tog zakona je i najzaslužniji za vlast kakvu imamo već deset godina, bez realnih izgleda da se tu nešto promeni.

Karakterističan je na primer detalj koji se odnosi na govor mržnje – odredba koja se ne može izbeći ni u jednom zakonu zemalja koje iole žele da budu demokratske, gde i mi pretendujemo da spadamo. Kaznenim odredbama Zakona o elektronskim medijima je govor nržnje sankcionisan kao privredni prestup (teži oblik prekršaja), ali do sada nije poznat ni jedan takav slučaj jer bi i to Savet Rem-a prethodno trebao da identtifikuje, pa proizilazi  da govor mržnje kod nas i ne postoji – sve je remplovanje, tužilaštvo, ustavni sud i ostali delioci pravde odmahuju rukama i kažu – nije faul.

* * *

Bilo kako bilo, stvar se vraća na članove Saveta REM-a kao najbitnije činioce za funkcionisanje Zakona o elektronskim medijima u praksi, pa se to pitanje postavilo i u prošlonedeljnom Utisku nedelje, voditeljke Olje Bećković. 

Tokom emisije došlo se i do slučaja Pećinci – deca roditelja koji su učestvovali u protestima poljoprivrednika su po naredbi lokalnog moćnika, uglednog člana SNS, izbačena iz obdaništa i na njihova mesta su primljena deca žitelja lojalnih vlasti. As simple, as that, što bi rekli Englezi. Pomenuti moćnik je to naložio direktorki vrtića – podrazumeva se takođe članici SNS, i ona je bez pogovora po tom nalogu  postupila.

Stvar je brujala javno čitavih mesec dana, da bi se konačno i Predsednik oglasio. Usled silne zauzetosti i brige za sudbinu nacije on nije čuo za taj slučaj, jer ga niko o tome nije obavestio. I taman da mu poverujemo – čovek nije znao, jer sad će on da naloži da se taj blam odkloni, kad ON – Izgradićemo novo obdanište, u međuvremenu izbačena deca  mogu  da idu u obližnje Šimanovce, udaljeno svega tridesetak kilometara, ima mesta.

I dok gosti u studiju usplahireno diskutuju o toj temi, jedna od gošći – učesnica u emisiji, sedi mirno zavaljena u stolicu i posmatra ih u stilu – koji im je ....., Olja ko Olja, prozva i nju – Šta vi gospođo Aranđelovič (Višnja Aranđelović, članica Saveta REM-a), mislite  o ovom slučaju i gospođa Aranđelović smušeno  prozbori: 

„Ja ne znam zaista Pećinci, verovatno sam nešto i pročitala, na to sam zaboravila, pretpostavljam da je reč o nekoj deci, zaista  ne znam, mislim da je to bilo pre nekoliko meseci, stvarno ne mogu taj slučaj da izvučem, ja imam kod kuće MTS, to je po meni jedan od možda najvećih problema, ljudi treba da imaju dva televizora ili bar dva kablovska operatera da bi mogli sve da vide”.

Gospođo Aranđelović, vi čak ni to ne znate, a svojim neznanjem čak i pogrešno obaveštavate građane Srbije i time ih dovodite u zabludu – ja, na primer, u svojoj dnevnoj sobi imam samo jedan televizor i jednog kablovskog operatera i nesmetano mogu da gledam i programe MTS-a i tv N1 i i Novu S. U pitanju je operater kome vi u Savetu REM-a ne date nacionalnu frekvenciju, sa obrazloženjem da su ovi postojeći imaoci tih frekvencija – RTS, Pink, Hepi i B92 dovoljni za informisanje građana ove zemlje, a eto vidite da zbog toga čak ni vi koja bi zbog javne funkcije koja vam je u ime građana ove zemlje dodeljena (a ne partije kojoj pripadate), kako kažete, niste dovoljno imformisani.

Ne gospođo Aranđelović, vi nećete da se informišete, jer pripadate onima koji kažu – nije bilo na RTS-u, nije se ni dogodilo. A i zašto biste se mučili kad se u vaše ime informiše Olivera Zekić. Vreme je zimnice, veliki je to posao ... onima koji traže više to nije ni potrebno, čuju se do Barajeva, eventualno do Umke, do Čačka odakle ste vi ne, a i šta će vam.

Savet REM-a neće da dodeli čak ni onu preostalu nacionalnu frekvenciju sa istim obrazloženjem – dovoljno je to što to pravo imaju samo oni gore pomenuti, zadovoljni smo sa postojećim.

Da se vratimo na onu decu izbačenu iz vrtića u Pećincima, čiji slučaj ni do danas nije rešen. Gospođo Aranđelović, to su naša, a ne neka deca. I njihovi roditelji plaćaju porez iz koga vi primate platu, iz koga se grade obdaništa ... nacionalni stadioni i dr. Po kojim to kriterijumima ta deca treba da budu izbačena iz obdaništa da bi na njihova mesta došla deca čiji su roditelji lojalni vladajućem režimu. Šta ako roditelji te izbačene dece nemaju mogućnosti da ih  svakog dana voze u Šimanovce, čak i ako imaju kola?

Vi i na to imate pogrešan odgovor – pretpostavljam, ne zato što  to ne razumete već zato što javnu funkciju koja vam je poverena obavljate na nesavestan način, pa kažete:

„Mislim da je krivac baš vlasnik Junajted grupe koji nije želeo da pristine na dogovor da obe televizije se vide i na MTS mreži.”

Gospođo Aranđelović, lako je  onima koji su na MTS mreži da svoje programe emituju i besplatno – tu je taksa koju plaćaju svi građani (RTS), reklame koje se emituju na celom prostoru Srbije, raznorazne privilegije koje uzivaju dobrotom vladajućeg režima i sl. A od čega da žive kablovski operateri. Oni ništa od pomenutog nemaju, žive od prodaje svojih usluga, pa eto zato nisu ni mogli da private ljubaznu ponudu Telekoma, da svoje prograne besplatno uključe u MTS mrežu.

Gospođo Aranđelović, vi se bavite remplovanjem, sa platom javnog funkcionera – koja nije mala, a ne trudite se čak ni da ove stvari razumete.  

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić,