Opančar „ agencija“: Samo pitam

Nisam jedno vreme bio „u funkciji“, pa ne stigoh da to pitam za vreme nedavne posete francuskog predsednika Emanuela Makrona, ali ne mari, aktuelno je još uvek. Pre toga za one dežurne koji u startu znaju i gde ko pripada i šta će „pisac da kaže“ da naglasim. Kad je reč o svetskoj globalnoj politici, nisam ni rusofil, ni rusofob, Evropljanin sam postao (i zvanično, jer imam i Britansko državljanstvo) pre ovih naših kojima je navodno Evropa strateško opredeljenje, a tamo putuju da nikad ne stignu, a što se tiče domaće političke scene, ne pripadam ni jednoj političkoj stranci, do sebi, pa tako pišem o svemu u skladu sa ovo pameti koliko je imam. Ne krijem da sam opozicija ovoj vlasti – u interesu scije zemlje Srbije, kojoj pripadam. 

Elem, što bi rekla Rada Đurić, da sam ja neko i da sam u prilici da Emanuelu Makronu postavljam pitanja, ja bih ga prvo pitao da li Evropa ima svoju politiku ili vazda mora da bude prva pratilja Mis Amerike, te s tim u vezi – kad je u pitanju rat u Ukrajini, šta će da bude ako se desi da na predstojećim američkim izborima pobedi Tramp, koji kaže da će okončati taj rat. Da li će Evropa podržati tu politiku, ili će i dalje nastaviti Bajdenovu agresivnu politiku prema tom ratu, koji Kamala Haris još žešće podržava, po kojoj trajni mir u Evropi može da bude garantovan samo ako „Ukrajina pobedi Rusiju“, čitaj – ako mi, udruženi Zapad, pobedimo Rusiju, jer ovaj rat nije rat između Rusije i Ukrajine, već rat između Rusije i Zapada. A to što kao učesnik u ratu slovi Ukrajina a ne Zapad, je samo odraz Bajdenove doktrine koju je on proklamovao po dolasku na vlast, da američki vojnici neće više ginuti po svetu, što je zvučalo ne samo pozitivno, već i veoma radikalno, ali nažalost nije izgovoren i nastavak te strategije – umesto nas će ratovati neko drugi, a mi ćemo delovati iz pozadine. U konkretnom slučaju za nominalnog učesnika rata je odabrana Ukrajina i sada se njihova zemlja razara, njihovi ljudi ginu – a Americi ništa, što bi rekli u onom mom vicu na kraju teksta – a opancima ništa.

A kako to Kamala Haris misli da Rusija bude pobeđena – od Ukrajine, naravno. Odaje je nešto što je izgovorila za vreme nedavnog izbornog duela sa Trampom, a što je i poenta Bajdenove i njene politike prema tom ratu – uz pomoć NATO-a, „najznačajnijeg vojnog saveza koji je svet ikad video“. Pa čije NATO – ruski, ukrajinski ili njihov?

Ukrajina nikada neće pobediti Rusiju, Zapad bi možda to i mogao, ali poenta je u tome što Rusija taj rat ne sme da izgubi, jer bi posle toliko poniženja koja trpi, ona mogla pritisnuti i ono crveno dugme, koje bi moglo označiti i zvanični početak trećeg svetskog rata, koji je po nekima već počeo – najpre ovim ukrajinskim ratom, a potom i onim što se dešava u izraelskom ratu i potencijalnom otvaranju bliskoistočnog fronra za koji mnogi tvrde da su umešani i ruski prsti, što zvuči i logično, jer ni oni nisu „kuče od juče“.

Kamala Haris bi trebala da zna da je i Hitler pokušavao da pobedi Rusiju. Nije ni on bio sam, mnogi od ovih sada „pravodobnih“ pobornika ruske agresije na Rusiju su i tada bili na njegovoj strani – Nemačka, Italija, Hrvatska, većina baltičkih zemalja ... izginuli su milioni Rusa, ali nisu bili poraženi. Koji mozak želi reprizu svega toga?

Hoće li Evropa nastaviti tu politiku? Politiku mirotvorca Amerike, svetskog čuvara demokratije, zaštitnika svojih strateških interesa i u najudaljenijim delovima planete, koji je u tom cilju do sada inicirao ili vodio pedesetak ratova širom sveta, a sada – podržavan od vas i protiv Rusije koja se usudila da u cilju zaštite svojih strateških interesa – totalnog zaokruženja og strane NATO-a, „najznačajnijeg vojnog saveza koji je svet ikad video“, zarati i protiv Ukrajine, ili je tu jednpostavno u pitanju vaskolika neutaživa želja Amerike da pobedi Rusiju.     

U mom selu ima jedan opančar.  

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić, 15.9.2024.