Opančar „agencija“: Šta je tu u pitanju – mozak ili karakter?

U Srbiji su se u poslednje vreme desile tri strašne tragedije: streljanje dece u školi Vladislav Ribnikar u Beogradu – počinilac mlađi maloletnik, streljanje dece u selima Dubona i Orašje – počinilac mlađi punoletnik, rušenje nadstrešnice na tek renoviranoj železničkoj stanici u Novom Sadu i poginulih 15 lica – počinioci odrasli ljudi, puna krivična odgovornost. Dakle, zastupljene su sve kategorije građana – od maloletnih do odraslih ljudi.

Kojih ljudi? Pored onih direktno odgovornih, što organi gonjenja moraju da utvrde, jer je to obaveza koja se izvršava u svakoj situaciji, odgovorni su i oni koji vode ovu državu, koji su napravili sistem u kome se sve to dešava. Sistem u kome se radovi bez tendera – ili putem nameštenih tendera, za visoku cenu poveravaju firmama bliskim režimu. Sistem u kome kilometar izgrađenog autoputa kroz vojvođansku ravnicu košta duplo više od kilometra autoputa kroz ličke gudure. Sistem u kome je upitna stručnost i onih koji o tome odlučuju i onih koji radove izvode. Sistem u kome se izgrađeni objekti zarad svečanog otvaranja i hvaalospeva aktera, puštaju u rad bez tehničkog pregleda i upotrebne dozvole. Dakako i sistem u kome se dešavaju tragedije čiji su izvršioci mlađi maloletnici – krivično neodgovorni i mlađi punoletnici – ograničeno odgovorni, jer ne poverava se sistem obrazovanja osobi od preko 70 godina – samo zato što je proverena partijska radnica, već osobi koja će da unapredi sistem obrazovanja i vaspitanja, a ne da joj glavna briga bude panje odgovornosti za tragedije u Ribnikaru, Duboni i Orašju.

Očekivalo se da tako bude postupljeno i posle novosadske tragedije, ali se to nije desilo, jer  da jeste onda je tužilaštvo najpre moralo da se postara o obezbeđenju dokaza, kako fizičkih – forenzičkim ispitivanjem urušenih materijala na licu mesta, tako i dokumentacionih – sprečavanjem da se ključni dokazi uklanjaju ili modifikuju i ljudskih – da se odmah odredi pritvor potencijalno odgovornim licima kako ovi ne bi uklanjali dokaze, uticali na svedoke i slično.  Ništa od toga nije učinjeno. Umesto toga, tužilaštvo se zatvorilo u sebe i samo davalo saopštenja koliko je lica saslušano – ni kojih, ni zbog čega, pa tako do cifre od oko 70. Javnost se buni, tužilaštvo ćuti, a vlast svesrdno upinje da to opravda – pustite ih da rade, moraju najpre da utvrde ko je kriv, što je glupost koju ovde ne bih komentarisao, jer da je tako onda bi dalji istražni postupak bio suvišan – sve bi se završilo u tužilaštvu i to odmah. 

Počinju protesti građana, vlast ih suzbija svim sredstvima, pored policije, koriste se  i druge oprobane metode – pravodobni građani koji se ne slažu sa protestima, provokatori i izgrednici -  mahom obučeni u crno, čak i maskirani, koji daju povoda policiji za hapšenja i privođenja – ne njih, već onih koji su došli u miran protest. Njima se po pravilu određuje pritvor – za to se navode i nesuvisli razlozi – uticaj na svedoke i sl. koji bi pre odgovarali onima ogovornim za rušenje nadstrešnice a ne njima.

Valjda pod uticajem uočenog apsurda dešava se veleobrt – hapse se potencijalno odgovorni za rušenje nadstrešnice: ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, pomoćnica za građevinarstvo, direktori železničke infrastrukture – aktuelni i bivši, da bi se samo posle nekoliko dana desio veleobrt veleobrta – svi su pušteni iz pritvora da se brane sa slobode, ako eventualno budu optuženi. Oni sa protesta – ostaju u pritvoru.  

I ljudi protestuju protiv takvog sistema, i traže kažnjaanje odgovornih. Predsednik države koji više i ne krije da o svemu odlučuje, i o onome što mu je u opisu radnog mesta i o onome što nije, se svakodnebvno obraća javnosti, pa kaže – Istraživanja pokazuju da građanima najviše smetaju protesti. Koja istraživanja, koji građani? Da li „predsednik svih  građana Srbije“ pod građanima podrazumeva samo članove svoje partije i njihove sledbenike ili i one ostale. Da li i mi koji protestujemo spadamo u građane?  

A ako odabranim građanima smetaju protesti  oni se imaju gušiti svim sredstvima. Protestne šetnje koje je organizovala mahom razjedinjena opozicija su se pokazale kao nedelotvorne, jer ih je vlast jednostavno ignorisala – neka šetaju, umoriće se!

I sve to tako traje godinama, bez vidljivih rezultata. Sve do tragedije usled rušenja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibije 15 nevinih ljudi. Građani su spontano izašli na proteste – traže na uvid potpunu dokumentaciju o radovima, imena odgovornih i njihovo procesuiranje, a to je pojava koja direktno udara u sistem. Neće više niko ništa da potpisuje, žali se Predsednik, približava se projekat veći od svih dosadašnjih – Expo, investicija vredna 15 milijardi evra, a sve treba da se radi po uhodanim metodama i to se mora obezbediti svim sredstvima.

A kad se tako krene, ima i rizika. Neko se setio – i to je  opšte prihvaćeno, da svakog petka u 11,52h – u vreme novosadske tragedije, Srbija zastane na 15 minuta i tako oda poštu stradalima. Te akcije zdušno ometaju oni iz klase „odabranih“, kako ih vlast naziva poštenih građana, dešavaju se incidenti, a jedan od njih je potpalio fitilj – studenti Fakulteta dramskih umetnosti, čije je sedište u Novom Beogradu, u mirnom delu grada, izašli da odaju počast poginulim i dok su tu mirno stajali, pojavila se grupa maskiranih napadača koji su žurili „da tetki odmesu lek“ i nasrnuli na njih.

Ispostavilo se da su među napadačima bili i nosioci javnih funkcija, zaposleni na rukovodećim mestima u javnim preduzećima i drugim javnim službama. Prepoznati su imenom i ptrezimenom i njihova imena su objavljena. Radar, jedno od retkih opozicionih glasila, u tekstu pod naslovom „Juriš poslanika sa motkama, kišobranima i pesnicama“, o tome kaže: „Funkcioneri, poslanici, predsednici opština i odbornici SNS, natukli su crne dukserice, sakrili lica, istisnuli huligane i uleteli u masu da bi demonstrirali novi model siledžija vlasti koji teško da je ikada u svetu do sada viđen.” Izgleda da je došlo vreme da se angažuju i „trećepozivci“ – svako mora da odradi svoj dug.

I tu dolazimo do poente ove priče. Ko su ti ljudi, čime ih plaćaju, čime su ucenjeni. Kako će sutra kad ovo zlo prođe, oni – i njhovi bližnji, međ' narod!? Šta je tu u pitanju – deformacija mozga ili karakter?

Studenti Fakulteta dramskih umetnosti – FDU, su izgubili bitku, ali ne i boj.  Organizovali su se, priključili su im se i profesori, a podržali su ih i ostali studenti sa sva četiri državna univerziteta u zemlji – Bogradskog, Novosadskog, Niškog, Kragujevačkog. Svakim danom se javlja koji su se fakulteti priključili protestu. Ima ih već više od 20. A počinju da im se priključuju i gimnazijalci, podržava ih sve više i profesora. Talas koji će teško biti zaustavljen, jer u pitanju je nešto novo, što liči na bunt.

Vlast je očigledno zbunjena i brani se čak i nesuvislim reakcijama – studente finansira strani neprijatelj, pominju se tradicionani – Hrvati. Nudi se i krunski dokaz – svađa jednog studentskog para, navodno zbog  raspodele primljenog novca. Tu priču objavljuje Predsednik lično – deco nemojte tako, budite u svojoj zemlji časni građani... Odgovara mu dostojanstveno jedna studentkinja – Predsednik jedne države na Balkanu našao za shodno da komentariše svađu jednog studentskog para.

Priču po uhodanom sistemu nadograđuju provladini mediji. Priključuje im se i RTS ćiji su vlasnici „svi građani Srbije, čije je pravo da znaju sve“ – floskula sa kojom započinje svaki jutarnji program, pa  tako u udarnom dnevniku objavljuje tu vest, bez ikakve ograde o verodostojnosti, kao dokazanu vest. A glupost je do neba – koji bi to interes hrvatske obaveštajne sklužbe bio da finansira proteste hiljade srpskih studenata – koja sredstva i koja organizacija bi im za to trebala?

U zaleđu Predsednika prilikom njegovih svakodnevnih obraćanja nađu se i poznate ličnosti – Mile od Leštana, naš sugrađanin sa prebivalištem na Dedinju, na privremenom radu u Predsedništvu susedne nam države Bosne i Hecegovine. Viđen je i po glupostima nedostižni Marko Atlagić, bivši poslanik hrvatskog Sabora, pravodobni hrvatski Srbin, za razliku od onog „izdajnika“ Zdravka Ponoša – po rečima drugog pravodobnog hrvatskog Srbina, Nebojše Bakareca, unuka visokog ravnatelja ustaškog pokreta.

Interesantno je da se na protestima u Novom Sadu – nekadašnjoj „Srpskoj Atini“ primećuje dosta izbeglih lica iz Hrvatske u pogromu „Oluja“ koje smo svojevremeno kao prognane svesrdno prihvatili – i to na strani onih pravodobnih odanih vlastima a ne onih „plaćenih srpskih izdajnika“. Odaje ih dijalekt – „Ja sam s vami ..“, a jedna pojača, sudeći po garderobi dobro stojeća gospođa, sama u masi protestanata, se upustila  u oštru raspravu sa njima – „Nemojte me dirat“, strogo im poručuje, hoću da vidim Mariniku Tepić.

Ima i veselih zgoda – jedan namenik na fejsbuku ima poruku koja se odnosi na njihovog doajena gore pomenutog Marka Atlagića, onog što je svojevremeno tražio da se iz Srbije proteraju Dragan Bjelogrlić, Svetlana Bojković, Goran Marković ... – Ako dođe do jurnjave po ulicama meni osedlajte Atlagića!   

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić