Foto: 
autor nepoznat

Opančar* priča – Ide Mile Lajkovačkom prugom ...

Priznajem da nisam baš neki poznavalac lika i dela of „a Serbian writer and columnist” Svetislav Basara. Pokušao sam, nekada davno, nešto od toga da čitam – zaboravio sam kako se zvaše, nije mi išlo, pa sam odustao, ali što reče onaj car Žika Jakšić – Nikad nije kasno, pa ću se potruditi. A vredi – ko bi rekao da će “Bas” biti zvezda ovogodišnjeg prelaznog roka – iz Danasa u Kurir!

A on se kod novog poslodavca baš razigrao – a sve FAMOZNO: “Danas će vas deda Bas staviti u krilo da vam priča šta je nekad bilo”; “Otkud Đilas u supiNije Đilas, nego Smrdo Prdić!”; “Otkud Kurir u Draži”; Moj dolazak u Kurir izazvao izliv gluposti na mozgove”;  “Razlika između Sera i seronja? Čerčil je sve objasnio” … i sve inspirativno, od čega da krenem?

Da krenem od ovog poslednjeg – “Razlika između Sera i seronja? Čerčil je sve objasnio”, Kurir,  Politika, 09.01.2021. 14:00h (sve sam citirao – da kod tolikog opusa ne pogrešim), jer Čerčil je moj “favorite” – njegove memoare sam pročitao još dok je Bas “išao lajkovačkom prugom”, kasnije sam – kad sam dobio i Britiš citizenship, dosta toga o njemu čitao i u originalu, ali ne nađoh to o čemu Bas priča – ima samo o Seru, o seronji ništa, pa da to ispravimo. Dakle, o seronji je ovde reč.

Počinje inspirativno – “Deda nastavlja jučerašnju priču kako je bilo” – jebiga, ne pročitah i to, pa ne znam kako je juče bilo, a pre toga autor daje definicije političkog gubitnika – “to je čovek koji ne ume da gubi”. Slažem se – pogotovu, ako je u pitanju povratak u politiku, a narečeni tekst “Razlika između Sera i seronja …” mi na to sluti, jer iz daljeg teksta vidim da se i Bas okušavao u politici. Ja nažalost nemam tog iskustva, držim se onog staromodnog – politika je kurva, a pošto politiku vode ljudi, proizilazi da su i oni kurve, a držim se i onog – najgore su bivše kurve i bivši političari. 

Dalje autor,  “a radi čitalaca Kurira” – svoje nove čitalačke publike, “po stoti put ponavlja - meni se dolazak Vučića i SNS (tim redosledom) na vlast uopšte nije svideo, ne zbog Vučića lično, nego zato što je koncept liberalne demokratije koji sam pritežavao (i nastavljam da pritežavam) dijametralno suprotan konceptu „narodne države“. U jebote, ja za sebe znam da kažem – odmah shvatam kad mi se tri puta objasni – priznajem da ovo nisam shvatio, ali dobro, ja nisam iz Kurira, možda je u tome razlika.

I ne samo to, nastavlja autor dalje – “Videvši kuda stvari idu, bio sam se aktivno pridružio Pokretu za preokret Čede Jovanovića …” Eto, da je ostao kod Čede, nastavio bi da se preokreće i ko zna dokle bi dogurao – Čeda (svakom čoveku, pa i njemu, želim brzo ozdravljenje) je izašao i na ino političku scenu – savetnik Željka Komšića, hrvatskog člana Predseništva Bosne i Hercegovine, a naš Bas nalazi uhleblje u Kuriru.

Što se tiče Tadića, ne branim – što bi na selu rekli, nisam ni ja njegov fan, ali nikad za njegove političke neuspehe i gibitke, ne bih rekao – “A i neka je, vala”, jer znam šta nas je posle tih gubitaka snašlo. Bas, plaši me da te to možda i odaje. Ja navijam za Zvezdu i Mančester Junajted, a ti?

 I dalje – navodno još uvek o Tadiću,  “Koje je - zajedno sa dojučerašnjim pobočnicima Đilasom i Jeremićem (u daljim tekstovima Guzijan) - pripisao „medijskom mraku“ i Vučićevoj dominaciji nad medijima, što jeste nesporna činjenica, ali ništa manje od činjenice da su isti takav medijski mrak i dominacija (istina nešto diskretnije) vladali i za njegovog vakta.”

Da, to je narativ koji i ovi današnji maksimalno praktikuju – da je za vreme prethodnika to bilo i gore, a već su devetu godinu na vlasti, te prema tome i tvoj dobar pristup novima, a ako me ubediš da Kurir nije njihov, onda si me time ubedio da ni ti nisi postao njihov.

Naravno, Đilasa i Jeremića (“Guzijana” – nisam znao da se i u to razumeš) si morao da pomeneš, jer to je pristupna šifra – ako ti se posreći, u sledećem sazivu bi mogao i u one “mlade poslanike” kojima se njihov parlamentarni šef, Aleksandar Martinović, ponosi – ne brini, on će ti pisati i tekstove za diskusiju (kao ono Atlagiću za Bjelo-grdića).

Nego, reci mi, nešto se ne sećam, na kojoj je to državnoj funkciji Đilas bio u vreme Tadića – a sećam se da je posle izgubljenih bitaka koje gore pominješ, Tadić pokušao da se vrati na čelo DS-a, ali ga je Đilas potukao – sa sve klapom “Šuca”, “Goca” i dr. i gospodski otišao iz DS-a, da se bavi košarkom (da, sećam se da je i Jeremić bio protiv njega – Đilasa), tako da ti ona priča o       „zlatnom dobu demokratije“, Tadić, Đilas, Guzijan & Co.” ne prolazi – pokušaj to da prodaaš ovim novima – preko Kurira, oni će ti to sigurno poverovati.

“Nastavak sledi sutra” – uh jebote, promače mi to, ko zna šta sam propustio, ali ne zameri – evo ti umesto toga jedan vic:

Upoznaju se političar i prostitutka i kaže političar:              

-Ćao, zovem se Aleksandar, imam 44 godina, političar sam. Politikom se bavim 21 godinu i pošten sam čovek.

-Drago mi je. Ja sam Aleksandra, prostitutka sam, imam 35 godina, bavim se prostitucijom 10 godina i još uvek sam nevina. 

 A evo ti na kraju i jedan savet:

Istorija se ponavlja, ali svaki put sve više košta – Vinston Čerčil.

 

           *U mom selu ima jedan opančar.

            Što on pravi dobre opanke. !

            Obuješ ih, popenješ se na soliter”

            i skočiš sa desetog sprata –

            ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

 

Dragiša Čolić

Komentari

Komentari