Foto: 
autor nepoznat

Opančar* priča – Zabrinutost sa distance

Kad postaneš lider u regionu, onda o tebi brinu i sa distance, pa je tako i Goran Šarić, autor teksta  „Slučaj zlostavljane glumice i medijski linč SPC i Srbije!” (Koreni, 19.1.2021), zabrinut zbog “obračuna sa Srbijom, srpskim društvom i Srpskom pravoslavnom crkvom” od strane medija poput N1 i NovaS.

Odmah da kažem – mogao bih se složiti sa onim što autor pomenutog teksta reče:

“Već danima je glavna vijest ne samo u Srbiji nego i u regiji učitelj glume osumnjičen da je zlostavljao svoje učenike. Kao da svijet šou biznisa i mode nije svijet droge, alkohola, seksa i zlostavljanja”.

Ne zato što imam iole razumevanja i/ili opravdanja za to što je taj bolesnik (ne u smislu umanjivanja odgovornosti – postoji u pravu stepenovanje odgovornosti za različite vrste stanja svesti pa s tim u vezi i do primene olakšavajućih ili otežavajućih okolnosti, što je stvar konkretnih okolnosti slučaja, pa se time ovde ne bih dalje bavio. 

I sad, gle čuda, imamo sledeču situaciju – Nacija je u opasnosti! Jedan neobuzdani predator se iznenada odrešio sa lanca, pa sad ide, vređa, tuče, seksualno zlostavlja, siluje …

A to godinama traje – na očigled žrtava, njihovih bližnjih - roditelja, rođaka, supružnika, mldića, devojaka, ljubomornih i neljubomornih, zavidnih i nezavidnih, prijatelja i prijateljica - onako uz kafu u poverenju, paparaca, voajera i sličnih, neprijatelja - zašto da ne, uspešni ljudi i takve imaju, pa potom institucija svih vrsta - socijalnog staranja, policije, tužilaštva, pravosuđa i drugih vladinih i nevladinih organizacija.

Da li je moguće da se od njih 26, koliko se do sinoć prijavilo policiji – spisak nije zaključen, niko od njih, ni slučajno, bilo kome od gore nabrojanih nije “izlajao”, te da niko od njih o tome pojma nije imao, iako među njima ima i onih koji su “znali ili morali znati” (pravni termin), te da u skladu sa tim i preduzmu neke – bar informativne, izviđajne ili slične radnje, jer neprijavljivanje učinjenog krivičnog dela može da bude i samo za sebe krivično delo.

Da li verujete da su svi gore nabrojani bili u tome u dubokom neznanju, sve dok se jednog jutra uzbunjivačica nije probudila i rekla – sad ću da mu… Kad se probudila, posle koliko godina i koji je bio neposredni povod tome? 

Ja ne verujem. Odslušao sam i intervju koji je tim povodom televiziji N1 (opet ta N1 – ovo zbog autora narečenog teksta) dao profesor Fakulteta dramskih umetnosti Dragan Petrović Pele. Jako lepa priča, sve su to fini ljudi, uključujući i suprugu okrivljenog učitelja glume, koja, takođe, kao profesor predaje na tom fakultetu, svi su oni, naravno, čuli da se priča o metodama pomenutog dečijeg pedagoga, ali na kraju uvek provejava ono – ne talasaj, zašto baš ja. Pa valjda zato što vam je stalo i do zaštite profesije i do zaštite renomea institucije u kojoj radite, a govorimo o najelitnoj školi te vrste u zemlji koja traje tri decenije i kroz koju je, kako kažu, prošlo tri hiljade dece, uzrasta od nekih desetak godina pa naviše. Da li bi se to moglo odnositi i na suprugu okrivljenog, kako profesor reče - divnu koleginicu i milu ženu, koja to ne primećuje, pa tako trideset godina?!

Sve je to deo našeg kolektivnnog mentaliteta – ćuti zbog ovog, ćuti zbog onog…nemoj da talasaš, ko zna kako su oni povezani, zašto baš ja…, pa onda bolesnih ambicija dece za koje su najviše roditelji krivi – hoće da bude glumac, sportista, maneken (važi i u ženskom obliku, da mi oni zaduženi za rodnu ravnopravnost – njih sam zaboravio gore da pomenem, ne uzmu na zub), šta mu ja tu mogu, neka izdrži, kako drugoj deci tako i njemu…  

Primećujete li – samo napominjem, da ne otvaram i tu temu, da je to i deo uspostavjenog narativa koji se odnosi i na sve ostale odnose u ovoj zemlji – još nisam sreo čoveka koji mi je u direktnom razgovoru rekao da mu se ovo što je u zemlji uspostavljeno sviđa, a kad dođu izbori ova vlast dobija apsolutnu većinu glasova – ćuti ne talasaj, zašto baš ja, a sve zarad nekih ličnih sitnijih ili krupnijh interesa.

 

* * *

 

A što se tiče, onog drugog:

„Medijima poput N1 i NovaS puna su usta morala i suosjećanja prema žrtvama, čak toliko poštuju žrtve seksualnog zlostavljanja da ih koriste za svoj obračun sa Srbijom, srpskim društvom i Srpskom pravoslavnom crkvom”.

Vidite, gospodine Šariću, nemojte pretendovati, kao ova vaša zemljakinja Ana Brnabić, koja ovde postade najveća Srpkinja, i ne propušta priliku da istakne da je ovde – u periodu kad tu nije ni živela, sve bilo mnogo, mnogo gore nego što je sada, te da je to i neuporedivo, kao nebo i zemlja.

Šta vi znate o medijskoj sceni u Srbiji – široka je to, a jako važna, rekao bih i ključna stvar, na kojoj se bazira ova vlast u Srbiji, a vi ste tu u odnosu na mene koji ovde živim hendikepirani, pa ne bih više o tome, pogotovu ne u ovom limitiranom formatu komunikacije i da su N1– redovno i NovaS – povremeno, jedini mediji koje pratim. Pokušao sam i one druge, ali nisam mogao – iz higijenskih razloga. Toliko laži, spinovanja i zloupotreba medija moj stomak nije mogao da podnese.

Gospodine Šariću, grešite i kad kažete da se N1, na primer, samo bavi „obračunom sa Srbijom, srpskim društvom i Srpskom pravoslavnom crkvom”, pa s tim u vezi postavljate i pitanje profitabilnosti medija. Kad bi samo profit medija bio relevantan, to bi verovatno značio i njihov kraj. Da li N1 posluje sa gubicima i ko te gubitke – ako ih ima, pokriva, nemam pojma. Ja imam druge kriterijume. Hoću istinitu, pravovremenu i tačnu informaciju.

 N1 i NovaS, izveštavaju informativno korektno o svemu onome što medijski konzument treba da zna – primer vakcinacija, o čemu ih mediji bliski vlasti takođe optužuju za suprotno. S tim u vezi i jedan savet - pozabavite se podacima o ciframa lažnih vesti koje saopštaavaju tabloidi bliski vlasti, pa ćete možda i shvatiti o čemu govorim.

 Pomenuste da se oni nepoćudni – N1 i NovaS, obračunavaju i sa Srpskom pravoslavnom crkvom, mada ne znam šta ste konkretno imali u vidu, a rekoh – gledam ih, pa da i ja pomenem SPC – nažalost u negativnom kontekstu. Ne znam da li ste upoznati sa slučajem vladike Pahomija. Ako niste, potražite bliže informacije o tome – u slučaju ovog učitelja glume, svi su se uzbudili, očekujem da se povodom toga oglasi i crkva, jer oni su danas tamo gde i vlast. A u slučaju Pahomije zlostavljač mladih dečaka – crkvenih služinčadi je bio pomenuti vladika Pahomije, koji je mogao, da mu se posrećilo, 2010. godine da nam postane i patrijarh, jer bio je jedan od poslednja tri kandidata od kojih se kockom bira patrijarh. Zlostavljaču je bilo čak i suđeno pred redovnim sudom, dečaci su posle svega onoga što su pretrpeli, na suđenju koje je godinama trajalo ponovo prolazili kroz golgotu. Na kraju zlostavljač nije osuđen, jer je zahvaljujući opstrukcijama u kojima su učestvovali i sud i država, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, pa je Pahomije kao slobodan građanin nastavio da vladikuje pod krunom SPC, koja se o tom slučaju nikada nije oglasila, tako da ja o njima – sve dok se o tom slučaju ne odrede, zadržavam svoje mišljenje.

I na kraju, gospodine Šariću, samo kratka napomena o poređenju tv scene u Hrvatskoj i ovde, o čemu, valjda kao dokaz demokratije – za razliku od ovih naših ovde, navodite čak i tamošnje javno zastupanje ustaških stavova. Mi ovde, bogu hvala, do tog stepena demokratije nismo došli.

A ako ste i dalje zabrinuti za stanje u Srbiji, dođite ovde pa brinite direktno. Mi smo široka i otvorena zemlja. Imamo i dosta zemljaka iz vaših krajeva – svima smo pružili dobrodošlicu, čak i „atlagićima“ među njima. Pridružite im se. Vidi tekst Opančar agencija javlja – Skupštinski izveštaj ... „Atlagić“ www.opancar.com

 

           *U mom selu ima jedan opančar.

            Što on pravi dobre opanke. !

            Obuješ ih, popenješ se na soliter

            i skočiš sa desetog sprata –

            ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

 

Dragiša Čolić

Komentari

Komentari