Foto: 
Marc Schieferdecker

Opet Švabe!

Istorijske paralele su nezahvalne i neprimerene. Ali kako ih izbeći ? Mi ne možemo van empirijskog da pojmimo ni sebe, niti svet u okruženju.

Parafraziraću nobelovca Solženjicina za početak. Na žalost nedovoljno priznatog u ovoj crvenoj Srbiji zbog svojih nepomirljivih stavova prema komunizmu i posebno ovoj rečenici: “Jugoslovenski konflikt nije nastao po želji naroda. Ni Srbi, ni Hrvati ni Bosanci nisu ni u čemu krivi. Krivi su komunist Tito i njegova banda, koji su nacrtali granice koje ne odgovaraju etničkom sastavu“, koji je još rekao da vlada ima vlast nad ljudima onoliko dugo dok im sve ne oduzme. Ali kad opljačka čoveku sve što je imao, on više nije u njihovoj vlasti. On je slobodan.

Nešto slično je napisao i Sun Cu u „Umeću Ratovanja“, kineski mislilac iz 6-og veka pre N.E koji je u jednoj od opcija svojih teorija ratovanja predlagao mislećim generalima da uvek ostave neprijatelju jednu mogućnost za izvlačenje iz situacije, u suprotnom bi protivnička vojska ili grupacija, saterana uza zid, bez mogućnosti izbavljenja i nemajući šta da izgubi mnogo skupo prodala svoje živote i nanela bi protivniku ogromne žrtve. A cilj umeća ratovanja je pobediti sa što manje žrtava i materijalne štete.

Zašto vam ovo pišem?

Zato što je Sun Cu mnogo aktuelniji nego što mislite, iako je živeo pre 2500 godina.

A ako vam sad kažem da se njegovo umeće ratovanja uči u svim ozbiljnim visokim ekonomskim školama u svetu nemojte biti iznenađeni. Ili jeste? Cilj svake nacionalne privrede je da obezbedi svoj boljitak i da spreči protivničke da učine to isto. Tu nema razlike od vojnih ciljeva koji su se „humanizovali“ i uništenje protivničke žive sile ne samo da više nije cilj, nego se ona čak mora i sačuvati i podrediti svojim potrebama.

Kao što vidimo, teško nam je da se otrgnemo istorijskih paralela.

Dozvolite mi još jedan izlet u prošlost.

Vlada Narodnog Spasa Milana Nedića je uspela da dobije više od Hitlerove, nego li vlada Aleksandra Vučića od Merkelove Nemačke.

Evo nekoliko primera rada Vlade narodnog spasa.

Pre nego što ih pročitamo, ne zaboravimo da je Milan Nedić proglašen od strane „revolucionarne vlasti“ narodnim izdajnikom i saradnikom okupatora, a završio je tako što je navodno izvršio samoubistvo u Ozninoj zgradi 4. februara 1946.

Vlada narodnog spasa se u toku svog rada fokusirala da, po nalogu nemačke Vojne Uprave, očuva red u okupiranoj Srbiji i da zaustavi neprijateljstva protiv nemačkih jedinica koje su bile namenjene za Istočni front.

Za vreme svog rada Vlada narodnog spasa je donela preko 100 zakona različite sadržine, pokušavala je da pospeši privredu, školstvo, bankarstvo, kulturni život u Beogradu, a obnovila je i infrastrukturu porušenu u aprilskom bombardovanju 1941.

Po ugledu na Nemačku osnovana je 1942. Srpska zajednica rada koja je trebalo da usklađuje odnose između radnika i poslodavaca. Na teritoriji Srbije bio je uveden i obavezan šestomesečni rad za obnovu zemlje za sve sposobne Srbe od 17-45 godina starosti.

Uveden je obavezan otkup viškova poljoprivrednih proizvoda po najvećim cenama. U toku rata, sedam puta manji Banat je davao dva puta više poljoprivrednih proizvoda nego uža Srbija.

Tajnim kanalima Vlada narodnog spasa održavala je kontakte sa JuVO i Dražom Mihailovićem. JuVO je snadbevana novcem i oružjem. Samo u periodu oktobar-novembar 1941. Godine,  Draži Mihailoviću dato je 3,5 miliona dinara.

Zbog intenzivnih ratnih dešavanja u NDH i na Kosovu i Metohiji, ali i progona u Bačkoj i Makedoniji, veliki broj izbeglica slio se u Srbiju, a Vlada narodnog spasa neumorno je radila na njihovom zbrinjavanju. Još na početu rada Vlade narodnog spasa u Srbiji se nalazilo preko 100.000 izbeglica iz NDH. Prema pismu koje je Nedić pisao u septembru 1942. godine nemačkom generalu Badleru u Srbiji se nalazilo 400.000 izbeglih lica, a prema drugim izveštajima taj broj je bio 420.000 (86.000 dece).

Brinula se o jugoslovenskim ratnim zarobljenicima u Nemačkoj i redovno im preko Crvenog Krsta slala potrebnu pomoć.

I danas Nemačka ima zahteve, naloge i naredbe. I danas Nemačka ima okupacione trupe na teritoriji Srbije. I danas Srbi rade u germanskim zemljama i pomažu njihovoj privredi (Austrija, Nemačka i delom Švajcarska). Skoro je sve isto samo što ratno stanje nije proglašeno.Za to je kriv Sun Cu i njegovo umeće ratovanja. Nemačka pobeđuje bez žrtava i štete po sebe.

A Vučićeva vlada, vlada li ili samo sprovodi naloge kao Nedićeva?

Ja imam svoj stav, a vi zaključite!

Dragan Pajović

Komentari

Komentari