Piromanija i piraterija

Susret najpoznatijeg holivudskog gusara i najvećeg Kapetana Hobotnice bio bi najznačajniji događaj protekle nedelje, samo da živimo u nekoj normalnoj zemlji. Dobro de, znam! Ne kraže se „gusar“ nego „pirat“ i u normalnoj zemlji ne postoji sprega vlasti, proizvođača droge, policije, pravosuđa i medijske porote. Ustvari, normalne zemlje su prikraćene za mnogo toga što uspeva na ovim prostorima. Hobotnica, „La Piovra“, je bila prvenstveno italijanski specijalitet, međutim ovde je uveliko nadmašena. Srbija je mnogo veća od Sicilije, mi nemamo more (osim Mora problema), tako da se kod nas hobotnica plantažno uzgaja. Zemlja izrovana demagogijom, zalivana pljuvačkom protiv „neprijatelja boljitka“, uz đubrenje recikliranim vazelinom, idealna je za uzgoj sistemskog korova. Ne, kod nas hobotnica ne spada u „fruti di mare“ već „fruti di mere“.

Čekaj? Jel to neko reče „mere“?

Posle višemesečne „zavere ćutanja“ (tako karakteristične za organizovani kriminal) udruženje građana zvano „Krizni štab“ ponovo se oglasilo. Dramski zaplet „oće kaki – neće kaki“ razrešen je – kapljičnom dijarejom! Protiv kapljične infekcije koja odnosi oko 1500 ljudi mesečno dobili smo samo braonkastu fleku na toaletnom papiru zvaničnog saopštenja. Da li mu to onda dođe kao dovoljna kovid-propusnica? Da virus posle 22h ponovo dobije čulo mirisa, njušne meru i zauvek ode? Ili i njemu nešto smrdi na truli kompromis politike i poslušničke struke?

Plavuša iz vica, koju je neko proglasio za novinara, zapakovao u zeleni kondom i iskoristio za protivprirodni blud protiv Vojvode od Karlobaga bila bi dobar štos samo da se ne događa u ovoj žalosnoj zemlji. Da, Vojo, to što si pod stare dane u emisijama za jutarnju erekciju gledanosti od penzionisanog političkog klovna sveden na dresiranu pudlicu potpada pod „kosmička pravda“. Ko u mladosti seje Vučiće, u starosti šeni zbog njih. Šaljiva predrasuda da se moždane ćelije uništavaju bojama za kosu sa natpisom „blond“ time je naučno dokazana, a da li je pretvaranje Pinkovog jutarnjeg informativnog programa u predigru „Farme“ proračunt potez medijskog tajkuna ili je u pitanju smišljeno zatupljavanje naroda od strane Službi za farmiranje javnog mnenja pokazaće vreme. To što se jedan od udbanih gostiju izlajao i javno raskrinkao tehnologiju pretvaranja opozicije u poslušne pudlice može se smatrati kolateralnom štetom. Jer naučni zakoni su neumoljivi: ako se glupost širi zračenjem na nacionalnim frekcencijama, u studiju mora postojati kritična masa budala.

Ali kako je moguće da u narodu koji je iznedrio jednog Teslu uzgoj budala bude tako uspešan? Zar je moguće da se polovina stanovništva loži na „virus ne postoji, al' ga napravio Bil Gejts da nas čipuje i istrebi“? I na „vakcine su zbrčkane na brzinu, al' su patentirane pre više decenija“? Loženje na „Đilas maznuo više od pola milijarde evra, al mu malo“ je zahtevalo tankere lož-ulja, ali je uspešno okončano: 95% naroda zna da je to 100% istina. Pirati su kod nas privatiri (gusari u sprezi sa državom), tako da se šverc goriva za loženje naroda ne obavlja amaterski, u plastičnim flašama (kao 90-ih) nego moćnom medijskom eskadrom tankera zvaničnih medija.

Zašto je onda svakodnevno umiranje 60-ak kovid-pacijenata vlastima manje bitno od smrti desetak mafijaša? Zato što leševi nisu prošli kroz mašinu za mlevenje javnog mnenja? Ili nisu sve smrti jednake? Kako može reciklirana tabloidna bljezgotina o 1001. atentatu na Kapetana Hobotnice da bude „vest dana“, a ne genocidni pomor građana? A ako su se već krakovi u policijsko-mafijaškoj hobotnici umrsili, možda ih nije trebalo decenijama sistematski uzgajati? Služba koja je ubila jednog premijera, svakako će doći u iskušenje da to ponovi i sa 2-u-1 predsednikom. Pogotovu ako se javno organizuju peticije za oslobađanje prethodnog atentatora.

Naravno, sloboda reči i okupljanja u Srbiji je zagarantovana. Ali zašto su današnji ustavobranitelji više od decenije nemo posmatrali kako hobotnica guta pravni sistem zemlje? Zašto su ćutali kada je Predsednik (nominalno zadužen za deljenje ordenja i postrojavanje počasne garde) preuzeo ovlašćenja premijera? Kada ga je premijerka prvi put nazvala „šefe“? Ili kada su kraci njegovih tabloida prvi put zamenili pravosuđe? Ustanak se digao tek kod prava na 3. pivo uveče u kafiću!

Da, sloboda kretanja i ravnopravnost građana su ključne stvari. Ali su u priličnoj meri uskraćene pacijentima na respiratoru, doktorima u skafanderima i preminulima u pogrebnoj opremi.

Jer, država je i do sada delila propusnice i ograničavala slobodu kretanja. Propusnice se zovu vozačke dozvole i drastično smanjuju smrtnost učesnika u saobraćaju. Ustavna sloboda kretanja je svakako ograničena saobraćajnom propisima, ali nesumnjivo da spašava živote. Zašto je isti princip sporan u kontroli kretanja virusa?

U zemlji u kojoj je celokupna vlast, izvršna, sudska i zakonodavna, pod kormilom jednog čoveka i kojoj vetrovi medija talasaju javno mnenje po unapred zadatom kursu jedna stvar je očigledna:

Ovde je relativno lako obuzdati epidemiju, samo treba malo dobre volje. Jer, kod nas povez preko očiju ne nose pirati, nego njihove žrtve.