Pobeda po pobeda – beda!

Nedavni lokalni izbori Kosijeriću i Zaječaru pokazali su 2 stvari:
1) Narod Srbije živi u bajci, a Srbija je zaječarana zemlja.
2) Čarobni štapić našeg Hari Potera drastično je omlohavio, pa njegov imidž svemoćnog vođe koji iz svog šeršira vadi koridore, strane investicije, te svojim štapićem stimuliše ljubav belosvetskih moćnika, više ne drži vodu.

Vodu? Čudo gde Naš Svevišnji od vode pravi vino (za svoj dekanter) u Kosjeriću nije prošlo alko-test. Pobednički procenat od 0,7% je, da se ne lažemo, drastično manji od od procenta alkohola na tarabi bilo koje seoske šljokanice u  Srbiji.

U Zaječaru, slična stvar. Pobednički šampanjac pretvoren je u ustajali pivski plastikaner, naravno, „zaječarac“. Rok upotrebe utisnut na ambalaži više nije „neograničen“, više je „upotrebljivo do narednih izbora“.

S druge strane, očekivanje da će mladi, pametni i politički neiskusni, da nam oprave urušenu zemlju – dok matori češaju međunožni šav na pantalonama – samo potvrđuje jednu stvar. Srbija je, uz svo busanje „narod najstariji“, još daleko od političke zrelosti.

Po zakonu, ovde se punoletstvo stiče sa 18 godina. Nažalost, izgleda da se gubi sa godinama provedenim ispred ekrana televizora, pogotovu onog sa ružičastom kakom šljusnutom u ćošak ekrana. Psihologija tvrdi da se individualna zrelost postiže kada jedinka postane sposobna da samostalno rešava životne probleme. Mala dečica potvrđuju svoju nezrelost time što čekaju da im probleme reše roditelji.

A šta kada je „Veliki Tatko“ – nedorasli klipan? Onaj ko se u uzrastu od 4-5 banke kurči poput balavog navijača? Pa poziva političke protivnike na uličnu tabačinu umesto na TV duel? Jedne nedelje pljuje po Nemcima, druge celiva Šolca kao „velikog prijatelja Srbije“? Pravi mitingaški pomen žrtvama bombardovanja, pa poziva bombardera Šredera na binu? Plus, u napadu svoje svemoći, daruje NATO-zlikovcima zgradu Generalštaba kao ratni plen? Objašnjava da su kosovske tablice „pobeda naše istine“? A par nedelja ranije diže bojevu gotovost na ivicu ratnog stanja i daje nalog da se Srbima sa takvim tablicama automobili spaljuju? Lupeta da je protest zbog pada nadstrešnice i pogibije nedužnih putnika – vojvođanski separatizam? Itd, itd…

Blaža definicija takvog psihičkog stanja je – nezrelost. Prava, naučna, ima mnogo ozbiljniju kategorizaciju u udžbeniku psihijatrije. Koju? Sveznajući Gugl kaže da to potpada pod „mladalačko ludilo“, šizofreniju i slične dijagnoze na slovo, na slovo… F. Ili je ipak u pitanju samo narkomansko predoziranje vlašću i hronično trovanje mozga partijskim vazelinom?

Dakle, da li je nezrelom narodu nezreli Vođa prirodan i logičan izbor? Francuzi su preležali Napoleona pre 2 veka, Nemci Hitlera pre 80 godina. Ispada da samo nama (i Rusima?) miran san obezbeđuje čvrsta ruka Svemoćnog Vođe, plus pelena pod guzom i flašica pod nosom.

Ili beše obrnuto? Možda narod navučen na miris ružičastog smrada (iz Vođinih usta u Pinkovu kameru) i ne zaslužuje ništa drugo do Durex cucle u debelom crevu?

Ali da se vratimo na izborne rezultate…

Oni jasno pokazuju da se ovakvoj perverziji konačno nazire kraj. Jer:

• ako je A(psolutni) V(lasnik) Srbije 3 sata čekao da mu kondukteri bugarskih vozova napabirče 51 glas (da, glas, ne procenat!),
• ako je celog dana skičao protiv „neviđenih izbornih uslova“ (ometanja njegovih dosadašnjih izbornih mućki),
• ako je proglasio „veličanstvenu pobedu“ uz imidž pokisle kokoške…

To znači samo jedno – studentski zahtevi za životom u normalnoj i slobodnoj državi ipak su dali rezultat! Možda su izgubili jednu godinu, nisu izgubili budućnost. Ne zaboravimo, i 1941. i 1914. studenti su gubili godine u borbi za slobodu, ali konačan ishod je poznat – Hans, Šulc i Šolc nisu pobedili. Ili možda i jesu? Jer istina u ovoj zemlji nije ono što piše u istorijskim udžbenicima, istina je ono što objavi Pink.

Autor Zoran Petković