Posle izbora

Dok sam pisala tekstove o kandidatima i davala prognoze podele političke scene, zaista se nisam uživela u ulogu nekog velikog i sjajnog političkog analitičara, niti sam imala tendenciju da tako nešto postanem u skorijoj budućnosti, a naročito ne instant, baš pred predsedničke izbore i nije bilo čuvene „Videla žaba da se konj potkiva…“, pa da se radi toga priključim talasu žutih ili desničarskih samozvanih kritičara i analitičara. Čak sam htela da budem drugačija od toga. Na kraju se ispostavilo da sam daleko omašila u svim predviđanjima, što na kraju krajeva smatram kao početničku grešku koja mi služi za nauk kako da ubuduće posmatram tematiku u koju sam rešila da uđem. Sa te tačke gledišta mogu reći, uprkos svemu, da ću nastaviti da ulazim i dalje u tu materiju. Predmet analize u ovom tekstu, ujedno je i ono što me najviše boli. Daleko od toga da sam želela da se ostvari ono što sam predvidela, jer nikako mi ne bi služilo na čast da se hvalim kako sam „ubola“ nešto što zbog čega znam da bi naš narod patio. Nadala sam se da će biti grube podele političke scene na dve jake političke struje i da će još jedna delovati iz senke, ne zato što sam mislila da će nam biti bolje i lakše, nego bar jasnije i transparentnije ko je ko, šta je šta i kako se stvari odvijaju u ovoj državi. Pomišljala sam na to da ne mora biti raspored imena onako kako sam navela, ali da bi situacija trebalo biti ista. To nije bilo predviđanje ili očekivanje sa moje strane, već nada. Smem da kažem da mi takva ideja nije pala na um što mi je bilo dosadno, ili što imam stav, već sam osluškivala narod. U svojim tekstovima sam predstavila potrebu i nadu naroda da zaistazna na čemu je. Sledi ono što me najviše boli, Vučić je onemogućio svaku podelu i svaku mogućnost izbijanja istine na videlo postavivši se od samog početka sam protiv svih i to je uradio smišljeno kako bi isprovocirao ostale da pomisle kako svaki od njih zasebno nije dovoljno moćan da se sutprostavi, već je potrebno udruživanje protiv njega, a to je imalo za posledicu ono što nijedan od njih nije mogao da zamisli, obezvredjivanje. Oni su se svi ujedinili i protestuju i dalje nesvesni da su očima naroda postali homogeno blato bez imena. Više u našim očima ne postoje ni žuti, ni radikali, ni dverjani, to je sve jedno blato koje će Vučić isušiti do suve zemlje. Možda vam to deluje jasnije i transparentnije i da ste većina vas mišljenja da sada imamo samo jednog jedinog, a neki su i mišljenja da je on najmanje zlo, ali pokazaću vam da to nije tako. On je stvorio iluziju toga kako bismo se slepo povodili za njim nesvesni da nam on ponovo uvodi komunizam, tj. onaj iluzorni komunizam koji smo imali pod Titom. Pošto nema gde da se zadužuje, napraviće nam jedan od rumunskih scenarija za koje naš narod nije čuo usled neobaveštenosti. Naime, Rumunija kada je ušla u EU, do te mere se napunila koorporacijama, a političari su uzeli provizije, da je narod postao jeftina radna snaga u svojoj zemlji. Za razliku od Rumunije mi nećemo ulaziti u EU. U Rumuniji ne postoji šansa oživljavanja komunizma jer je to pod kontrolom CIA, koja je uzgred i napravila krvave proteste i streljanje Čaušeskog, i okrenula Rumune ka iluziji EU, dok je Srbija upravo zbog šikaniranja zapada i EU idealno tle za razvoj komunizma, a naravno cena je, verujem na veliko oduševljenje Vučića jer mu se nudi jedinstvena prilika da uzme proviziju, da koorporacije uđu u našu zemlju. U stvari, komunizam je samo prigodna iluzija za nas, mnogo prigodnija od EU jer naši stari još uvek imaju nostalgiju za starom Titovom iluzijom i zahvaćeni ovom Vučićevom uticaće na nas mlađe da to prihvatimo, a mi slušajući njihov savet misleći da oni znaju bolje, prihvatićemo i misliti da je došlo bolje vreme. Da je bilo grube podele političke scene, uverena sam da bi došlo do toga da ovo što radi Vučić bude mnogo vidljivije iako to ne bismo mogli mnogo da promenimo, ali on ne želi da mi znamo to. Ne plaši se on pobune i ustanka, ugušio bi on to očas posla, opet izmislio atentat i pravio od sebe žrtvu i mučenika, a i mi znamo da su revolucije i nasilje prevaziđeni, već se plaši uma koji će se kad tad uzdići iznad njegovog mraka.

Radmila Stolić