Poslednje kapi

Ukinuli su Mentalno razgibavanje, Utisak nedelje, Peščanik, 24 minuta, pa ajd i Ivanovića, sad su krenuli na ombudsmana Sašu Jankovića, očekujem da je sledeći i Šabić. Na udaru su svi koji pokušaju da, kroz satiru, šalu ili na ozbiljan način ukažu na nepravilnosti.
Pitanje koje je postavio u dnevniku B92 sociolog Ratko Božović: otkud tolika nervoza u vladajućoj stranci, pored još uvek apsolutne većinske podršrke, nameće se i meni, a verujem i vama? Odgovor može biti i to što u svojoj nesposobnosti i neznanju s pravom strahuju od onog dela populacije koji misli, ume, može, vidi i neće da ćuti!

Retorika im je sve radikalskija a glasnogovornik Babić bi porukom Saši Jankoviću: - Ućuti više! da ućutka ne samo ombudsmana, već i sve nas koji ne želimo da ćutimo i gledamo kao debili.

Okružili su se polupismenima, koji su tek korak odmakli od pritiskanja palca, ali su ih uvukli u skupštinske klupe po lokalu, bacajući im par hiljadarki mesečno, kako bi im čuvali leđa sa dva prsta uvis!

Iz pouzdanih izvora znam da je veliki vođa zabranio lokalne izbore svuda gde lokalna vlast krizira, sve dok se ne steknu uslovi za pokrajinske izbore. On je taj koji odlučuje o svemu pa i o lokalnim skupštinskim krizama, pravilnostima i nepravilnostima i tek na njegov mig mogu se vući konci. On sve konce drži u onim sklopljenim rukama, jer zna ako ih pusti rasplešće se klupko i postaće jasno i očigledno da nema kadrove, nema rešenja, nema s kim da drži vlast. Sva je vlast autokratski skoncentrisana u njemu, jednom jedinom veličanstvenom. On je zakonodavna, izvršna i sudska vlast. On je i ombudsman, jer ko nas može bolje da brani i ko zna šta je za nas bolje, od velikog vođe? Toliko o demokratiji i novoj uniformi radikalskih potomaka.

I nekako su se osilili, isprepadali i zaboravili na novousvojene modele komunikacije baš kad se otac partije vratio iz Haga. Strahovali su godinama i od njegove senke, a sada im se šeta po Srbiji, osećaju ga i vide u svemu i svakome.  Neprijatelji i izdajnici su se vratili u modu njihove retorike. Lično ućutkavanje, pretnje, smene bez osnova, gušenje javne reči uz podršku korumpiranih medija, su metode kojima treba da se zastraši još i onaj deo neistomišljenika. Oni koji se drznu da koriste internet i društvene mreže, jer samo im je to ostalo, da izraze nezadovoljstvo i bunt.

Na Terazijama je momak od 22 godine stajao osam dana i iz flaše prosipao vodu po pločniku. Kad je iscurela poslednja kap, uzeo je svoj kofer i otišao na aerodrom Nikola Tesla, rekavši svojoj zremlji: zbogom! Nije otišao da se usavršava pa da ponosno dođe nazad, da bude koristan svojoj zemlji. Otišao je da proba da ostvari svoje snove u normalnom okruženju. Oteran je.

Zato ne plaše mene njihove pretnje, ni medijski mrak, ni hajke, ni ta povampirena retorika, mene plaše te avionske karte i poslednje kapi koje našoj deci cure iz strpljenja i nade da ovde ima budućnosti.

Violeta Živkov