Pranje sudova i ispiranje mozga

Sredstvo za tamanjenje gamadi iznenada servirano na zadušnoj daći Haškog tribunala uspešno je obavilo posao. Broj ratnih zločinaca je smanjen, broj semenki za buduće zločine uvećan. Na švedskom stolu, u holandskom porcelanu servirano je za svakoga po nešto. Filmski režiser koji se prviše uživeo u ulogu generala dobio je nagradno skraćenje doživotne robije, njegovi ratni i partijski drugovi priliku da puste još neku suzu za herojem i povjesnim hrvatskim granicama, mediji tiskani na latinici priliku da dobošare o antihrvatskoj naravi haške pravde, mediji štampani na ćirilici... čekaj! Stoj! Stoj, pucaću! "Antihrvatska priroda haške pravde"?!

Alo, bre, Purgeri i HerceGovani! Pa, oko granica na Dunavu možemo i da pregovaramo, ali u antinacionalnu prirodu Haškog suda nam ne dirajte! Antisrpstvo Haškog suda je svetinja za koju smo se decenijama borili! Čak i oni koji su bili za život i priključen(i)je Srbije Evropi, slali su tamo svoje protivnike znajući da im iz tamnog Haškog vilajeta - povratka nema. Dobro, de, znam... Naravno, Voju Šekita su pustili, ali čisto iz humanitarnih razloga. A i zbog opasnosti da haški TV prenosi ugroze gledanost Mace Diskrecije i penzionisanog porno glumca Zmaja od... nečega.

Haški sud je, osim nominalne, pravne komponente (kažnjavanje zlikovaca i zakasnele utehe porodicama žrtava) imao i jaku, medijsko-propagandnu. Poruka da se zločin ne isplati i da je svaki zločinac dostupan svemoćnoj i dostižnoj ruci pravde je osnova svakog pravosudnog sistema.  Ustvari i temelj svakog civilizovanog društva gde podanik plaća porez državi da ne bi plaćao reket bandama. I da bi spavao bez mača pod jastukom...

Urušavanje civilizovanog društva i nastaje kada civil (svojom voljom ili prinudno) prestane da bude civil! Kada čovek, pojedinac, napusti ljudsku vrstu i pređe u vojničku kolonu. Jer pojedinac (izuzmamo 1% populacije koju više uzbudi krkljanje preklanog vrata žrtve od orgastičnog krika partnerke) teško da će svojevoljno oduzeti nečiji život. Prekriven maskirnom uniformom i maskirnim parolama  "odbrane našeg naroda" (nezavisno od prišivenog simbola) on dobija alibi da oslobodi zver u sebi sa lanca etičkih normi. A pogotovu kada se zver prikači na "komandni lanac". Tu Veliki Vođa uvaljen u presto svoje svemoći skicira mapu Velikog Carstva, generali uvaljeni u udobnost njegovog anusnog vazelina razrađuju detalje (eliminišući ružne mrlje etnički nepodobnih enklava), niži oficiri šalju dobrovoljce (ili regrutovane pojedince) da "očiste teren", a siroti pripadnik raje, pučanstva ili naroda se suočava sa cevima uperenim u sebe, užasnutim pogledima žrtava koje strelja ili vrištanjem siročadi... ako su stigla da napuste roditeljsku kuću koja je zapaljena.

Zato Haški sud (pokoj mu duši!) i treba da postoji. Ne zbog toga da bi u TV prenosima pojedinci svoj ego hranili estradnim nastupima - bilo da su Slobini gazimestanski govori, Šešeljeve mangupsko-homoseksualne ponude sudiji, ili Praljkova mono-obrada grčke tragedije... Ne! Njegova funkcija je da budućim zlikovcima jasno i glasno saopšti da će, umesto sa krunom (ili oficirskom šapkom) na glavi, stajati sa slušalicama na ušima pred nekim čikicama u smešnim odorama. Broj na kraju dodeljenih godina u luksuznom šveskom zatvoru (koji po komforu nadmašuje smeštaj prosečnog balkanskog staračkog doma) je nebitan. Bitno je da moćni gospodari rata stoje u stavu mirno dok im se izriče presuda. Presuda doneta posle više godina istrage, saslušavanja svedoka (od koji su mnogi, posle posete crnih, crno-crvenih ili zelenih trojki, ućutkani strahom ili metkom), preganjanja advokata i razmatranja žalbi. Taj postupak je njihovim žrtvama bio uskraćen. Jer, bolan, u Bosni istraga se sastojala od skidanja gaća i uvida u količinu kožice na muškim delovima tela, a izricanje presude trajalo je onoliko koliko je potrebno da se otkoči i repetira kalašnjikov.

Trenutno cviljenje hrvatskih medija o Praljkovom "sokratovskom gestu" cevčenja cijanida sigurno nije korak na putu istorijskog pomirenja. Ne, to je samo još jedno  falsifikovanje istorije od strane balkanskih dilera droga kojima ispiraju mozak ovisnika o nacionalnom samosažaljenju. Jer istorijske činjenice kažu da Sokrat nije svojevoljno ispio otrov, nego ga je na to osudila demokratska većina otrovana sopstvenim zabludama. I, da ne zaboravimo, u pitanju je cijanid a ne Sokratova kukuta. Dakle, isto piće kojim su Hitler, Gebels i Gering izbegli poniženje ispred međunarodnog suda za ratne zločine. A da li će Hag uspeti da zatre seme zla kao što je to uspeo Nirmberg? Živi bili, pa videli... Jer cijanid je popio samo Praljak, a piće kojim nam se masovno truju mozgovi nije potrebno švercovati - dovoljno je upaliti TV, prelistati štampu (ili tisak), kliknuti na link...