Predizborna kursna lista - Kosovski dinar za 30 Srebrenica

- Au, komšija, pa ti baš loše izgledaš! Šta kaže doktor? Kakvi su ti nalazi?

- Kaže sve je u granicama normale, samo mi genocidnost 100% uvećana.

- Uh, bre, pa od kad?

- Od onomad, ono kad je izglasana rezolucija protiv srpskog naroda.

Ne znam kako vama, meni ova zajebancija sa „genocidni srpski narod“ čas izaziva smeh, čas (da se fino izrazim) dijareju, čas diže pritisak... Slika Velikog Moljca koji gricka zastavu, slika usplahirene tinejdžerke koja gricka nokte gledajući štapić koji je popiškila, OK, to spada u komični opus našeg Aleka, najvećeg glumca ovdašnje političke scene. Oskar za glavnu, epizodnu (i sve ostale uloge) počastvovao nas je još jednim biserom svog glumačkog umeća, i to na velikoj sceni Ujedinjenih nacija.

Možda je onima koji su grickali semenke u sali bila smaračina da gledaju uživo performans premotavanja izgužvane VHS trake iz 90-ih, možda su izašli na puš-pauzu, možda su na mobilnim telefonima (poput naših poslanika) gledali pornjake, možda gledali priliv dolara (rublji, juana…) na svoj račun u banci, tek (što bi rekao Sofronije iz crtaća) „cifre ne lažu“:

84 : 19

je konačan rezultat utamice „Srbomrizitelji“ protiv „Srbobranitelja“.

E sad…

Ujedinjene nacije imaju 193 članica. Uzdržanih prilikom glasanja je bilo 68. Kako je, naprasno, proglašena „veličanstvena pobeda“?! Nesvršeni(?) student košarkaške trenerske škole (trenutno na „poslovima i radnim zadacima Predsednik Srbije“) bi trebalo da zna prostu matematiku – na utakmici se računa koliko puta lopta prođe kroz obruč. Promašaji, trapavost i nezainteresovanost šutera se ne računaju.

Da li su Nauru, Esvatini i Komorska ostrva (zemlje koje su glasale protiv rezolucije) bitnije od Andore, Palaua i Zelenortskih ostrva (koje su glasale za)? I kako su Bocvana, Burundi i Šapićeva Nambija tj. zemlje koje su javno ispoljile nezainteresovanost po tom pitanju, ovde naprasno uknjižene kao naš poen? I gde su tu Vanuatu, Belize i, ček da vidim… Izrael?! Šta, baš im se nešto pripušilo tokom glasanja, pa izašli?!

Naravno da je cela ova „Srebrenicijada“ samo medijsko zamajavanje. Globalno, da se odloži osuda Izraela zbog, kako bi pravnici rekli, „prekoračenja nužne odbrane“ u Gazi. Lokalno, da bi, po ko zna koji put, tupavom narodu, umesto predizbornog mita iz državne kase, bili uvaljeni predizborni mitovi. Što bi Mali Siki davao hiljadarke za penzose ili balavce, kad je mnogo jeftinije kupiti glasove Kurformerom sa trafika i Hepinkom sa ekrana? I ostrašćeno urlati o brizi Svevišnjeg Vladara za srpski narod, o veličanstvenim uspesima naše politike, o našoj vojnoj nepobedivosti, o kecu iz vladanja (i petici iz vladarskih napora)…

U životnoj školi Zapadnog Balkana Mali Perica i veliki Alek nisu baš ispoljili neko znanje iz matematike i geografije, ali, jbg. trude se… Bliži se 2. jun, bliži se zaključivanje ocena, pa hajde da im damo prelaznu dvojku, bar na lokalnom nivou.

Šta, na Kosovu ukinut dinar? Šta, tamo više nema ni trunke srpske državnosti? Nema veze, bitan je trud, plus Mali Perica baš lepo crta, a veliki Alek baš lepo glumi. Umesto srebra iz kosovske Trepče, umesto Palminih „3000 za gospođu“, dobili smo srebrenički zveket medijskih žetona.

23. maja 2024. Kosovo je prodato na Njujorškoj UN berzi, i to ne za biblijskih 30 srebrnjaka, prodato je za 19 Nauru lajkova. Prethodno je Patrijarh Pahom… ups… Porfirije, javno blagosiljao ovu prejebotinu. Poput Jude iz Novog zaveta, za šaku privilegija, srozao je instituciju SPC na servis za medijsko uzdizanje kulta ličnosti, čime je, nažalost, izjednačilo Crkvu sa Pinkom, Hepijem i ostalim ograncima vlasto-ljubive TV kanalizacije.

Zato, komšo, soske nervoza, što bi rekli „dimljeni Srbi“ iz naše Cigan Male. Rezolucija nije obavezujuća, a genocidnost srpskog naroda postoji samo na Pinkoidnim medijima. To što će u nekakav belosvetski kalendar da uđe crveno slovo Svetog Muje Velikomučenika Srebreničkog, podjednako ti je bitno kao što si do sada imao Dan sećanja na genocid u Ruandi. Šta, nisi znao za 7. april? Ili za 19. maj, Dan sećanja  na Kambodžanki genocid? Ne, izvini, to je Bengalski… ne, Tamilski… Uh, bre… Ispada da već postoji desetak datuma sećanja na nekakav genocid (trenutni  spisak je ovde).

Čekaj, pa čemu onda ovakva frka? Ovo histerisanje, cirkusijada, zloupotreba zastave kao salvete, navijačkog rekvizita ili klovnovske odeće? Odgovor je jednostavan:

Jedini datum koji našeg Aleka stvarno brine je 2. jun. Jer ako popusti jedna cigla, vazelinska piramida se automatski urušava. Zbog toga se narodu baca prašina u oči, ne više kapom i šakom, nego lopatom. Zato, komšo, trk nazad u Dom zdravlja, ali kod očnog lekara. Da progledaš i vidiš prostu stvar - našem velikom borcu za apsolutnu vlast zastava preko grbine nije simbol. Ona je samo maskirna uniforma.

Autor Zoran Petković