Pro-centi i pro-evrići u demokratskoj menjačnici vlasti

Uprkos tome što zvanični rezultati kasne kao menzes kod device posle višemesečnih orgija, jedno je jasno: Na nedavnim izborima u Srbiji SNS je doživeo istorijski debakl. U direktnom demokratskom duelu sa svojim predsednikom, vladajuća partija osvojila je tek 2 od svaka 3 vlastoljubiva glasa brknuta u providne kutije.

To je, naravno, očekivano. Upornim, vrednim i marljivim radom naše udbaške TV filijale za obnovu jednoumlja su, više nego uspešno, obavile zadatak: umesto parlamentarne demokratije (gde glasači biraju predstavnike sličnog političkog usmerenja), Srbija je izabrala Apsolutnog Vladara. Kadiju koji tuži, sudi i amnestira, feudalnog vlasnika zemlje i podzemnih bogatstava, Hari Potera koji čarobnim štapićem vadi iz šešira koridore, grašak i pirinač, pijačnog upravnika koji određuje cene tezgi i broj fiskalnih uređaja.

Tako je koalicija Vučićević-Žeks-Marić odradila ono što Belivukova mašina za mlevenje suparnika nikako nije mogla – mozak biračkog tela (ubijenog u pojam) pretvoren je u korisnu kašastu materiju, pogodnu za oblikovanje.

Međutim, uprkos višegodišnjim naporima sarapičastih analitičara da pink epiderm srpskog naroda ovlaži samo na Alekove napućene usne, desio se mali previd. Pošto je korbač zvanične istine bio usmeren isključivo na „strane plaćenike i domaće izdajnike“, „mrzitelje Srbije“, „tajkunske lopove“, itd. u mentalni prostor (i skupštinski tor) ušunjale su se i patriotske umiljate živuljke.

Nastrani patriotizam gde patriotske pudlice radosno vrte repićem kada bratska velesila trti bratsku pravoslavnu zemlju (i gde se ljubav prema domovini meri ljubavlju prema agresoru) samo je nastavak višedecenijskog uzgoja perverzije. U zemlji bezumlja najveći Srbin nije Nikola Tesla, to je general Mladić.

E sad, to što muralni i nemoralni sledbenici Kulta noža i žice nemaju međunožne visuljke da mural svoga idola nacrtaju u Prištini (ili bar da na tabli Republika e Kosovës ispišu „Косово је Србија“) samo pokazuje da su Prle i Tihi naši poslednji bajkoviti heroji. Danas se rodoljupci oglašavaju isključivo kliktoralnim samozadovoljavanjem na društvenim mrežama. Zaboga, zašto bi potomci Kraljevića Marka jurišali na rutav pupak nekakvog Muse Kesedžije? Pa neuporedivo je lakše sedeti po kafićima, praviti spiskove domaćih izdajnika, pljuckati po ženama u crnini i, eventualno, zafrljačiti neku kokošku na tajkunsku p(l)aćenicu.

Zato je postizborna kuknjava Malog Aleka na estradne patriote i rusofile samo još jedno scensko prenemaganje. Sima Pasić, Ivica Pevac i Volin Vazelinski su i dalje njegovi omiljeni crtani junaci. U ruskom dugometražnom crtaću „Kralj valova“ bitne su 3 stvari: Gvozdeni presto postaje čelični („staljinski“), ne postoji odjavna špica vlasti, i ljutito groktanje na zapadne vrednosti je fin način da se u svinjcu politike obezbedi mrsniji deo pomija.

Zaključak se sam nameće: ovaj naprasni obrt ka zapadnim vrednostima samo je još jedno foliranje, nešto poput onog domoljubnog. Pa jedine zapadne vrednosti koje se ovde cene su papirne, one sa oznakama $ i €. A kao što je Apsolutni Vlasnik Srbije potkupljivao svoju omladinu pred izbore, sada njega potkupljuju da izabere stranu u rusko-ukrajinskom sukobu. Pri tome je bitna jedna stvar: za razliku od Aušvica, ovde gas ima 2 slavine – jednu na izlasku iz Putinlenda, jednu na cevki koja prolazi kroz ANATOliju. Naravno, da bi nas grejala ljubav prema Putinu ili demokratiji neophodno je da obe budu prohodne.

Kome će se Srbija privoleti carstvu? U debeloj senci postizborne tišine i debelom hladu cenkanja i ucenjivanja njen vlasnik može ladno da se zeza, da u nedogled odlaže formiranje Skupštine i izvršne vlasti. Predizborni frižider postao je zamrzivač njegove svemoći, tako da nama, uz živog Vučka, više nije potrebna nikakva država, nikakve institucije. Da li će se kopati litijum ili saditi maline? To više nije stvar nikakvih istraživanja već ćefa jednog čoveka.

I dok je Makronu za očuvanje vlasti bilo potrebno da osvoji srca Francuza u TV duelu, a Putinu da osvoji teritoriju susedne države, ovde je posao davno bio završen osvajanjem nacionalnih frekvencija.

Posledice su više nego vidljive: Kolektivno ispiranje mozga od strane profesionalnih patriota dovelo je do genocidnog odliva srpske pameti (sise i dupići ostaju na Pinku!). Referendum Rusija ili Evropa raspisan je odavno i obavlja se svakodnevno, a glasački listić ima oblik avionske karte, one u jednom pravcu, naravno – zapadnom.

Rezultat nedavne ankete gde ogroman procenat omladine ne želi Srbiju već samo sebe(!) u Evropskoj uniji najbolje pokazuje svu šizofrenost naše stvarnosti. Ako tome dodamo da u Dačićevom koferčetu ili kasici-prasici Vulinove tetke sigurno nisu bile rublje nego zapadna valuta, ispada da je psihijatrijska dijagnoza Srbije još ozbiljnija. Možda će na nekom budućem Eurosongu ujedinjeni mafijaši Balkana prati rublje u Konstraktinom lavoru ali, za sada, čistoća je daleko od 50% zdravlja. A valjda svi mi, bez obzira na politička uverenja, 100% moramo da se složimo:

Država mora biti zdrava, biti zdrava...