Pucanje gume i ostalih šarenih balona

Nedavno pucanje gume na službenom vozilu našeg Vrhovnika nužno otvara pitanje:
A da nije možda krivac – loš vazelin? I to onaj najgori, kineski, marke „Vu Lin“? Nabavljen pre 35 godina kao kozmetika za Baba Julu, Slobinu hanumu, a gle čuda, on i dalje podmazuje svaku vlast!

Šta je uzrok pucanja vulkanizerskog proizvoda koji se vrti u krug i drži vlast u udobnosti crnih limizina? Pa, u pitanju mogu da budu samo 3 stvari:

• Vernici u karmu, u ono „Bog sve vidi“, sumnjaju da je osionost našeg Svemoćnika ispoljena zbog novosadske tragedije, kao i organizovanje batinaških i zgazilačkih aktivnosti protiv studentskog revolta, izazvala bes Svevišnjeg. U Bibliji jasno piše „ko točkom gazi, od točka će i stradati“. Ili tako nešto...
• Vernici u Velikog Vođu, u belosvetske zavere sproću Njega (izazvane iskonskim srbomrziteljstvom svakoga ko želi smenjivu vlast) raspredaće priču o trećem šrafu (ekseru, rajhsnadli…) kom se digao šiljak i koji je pokušao atentat na našeg, voljenog PreCednika. Ne pratim Hepinkersku TV kanalizaciju, ali osećam da je, bar na jednoj, bila specijalna emisija sa temom: „Kako Zli Zapad hoće da eliminiše svog poslušnog dilera litijuma stohiljaditim pokušajem atentata“.
• I, kao 3. mogućnost, javlja se ono najverovatnije: U zemlji u kojoj su partijska poslušnost, rođačke veze i šojićevski mentalitet nagrizli kičmu normalnosti, država je postala podjednako nesposobna da čuva bilo koga – kako građane koji čekaju voz ispod staničnog fušeraja, tako i nekakvog funkcionera u službenom vozilu.

Ne, nije potrebno da se bude (pu, pu… dalekobilo!) Vučićević, niti bilo koji pripadnik Službe za očuvanje jadnoumlja, da bi se pustilo mašti na volju i obnarodovao fiktivni razgovor:

„Alo, tetka, kako je u Torontu? Još jednom, hvala za one pare, zovem samo da te obavestim, zaposlio sam onog našeg nesrećnika. Da, onog što meša ćirilicu i latinicu. Gde? Pa u državnoj službi za održavanje voznog parka. Ma ne, nije težak posao, samo treba povremeno da proveri u garaži dal‘ su svi točkovi u u redu.“

Za razliku od voznog parka, ovde provera i podmazivanje točkića u glavi Poglavnika nije predmet nikakve Službe, uključujući i medicinsku. Stoga je normalno pretpostaviti da se kod njega podmazivanje obavlja mimo zvaničnog, službenog servisa. Bila bi najveća ironija kada bi se ustanovilo da je guma koja je panično (kao ministar Mona) napustila blizinu Vrhovnika, bila donacija gumodavca, famoznog Linglonga, našeg najvećeg uspeha u stranim investicijama.

Ispada da je kineski fušeraj podjednako poguban i kada se ugradi u staničnu rekonstrukciju i u državnu mašineriju. Uključujući i mašinu za ispiranje mozga.

Jer najveći rezultat studentskog protesta je upravo totalno demaskiranje trošnosti naše vazelinske piramide. Kurčeviti vođa (tipa Putin ili Brat Si) bi izveo tenkove na ulicu, nekakav pametni, zapadougodni diktator bi bacio u ralje pravosudnog sistema nekog potrošnog vazelinca (Šapić? Gašić? Grčić?) a kod nas Mali Alek tri meseca ispoljava ozbiljan medicinski problem. Ono „oće kaki, neće kaki“ pokazuje da ustajali vazelin u debelom crevu ima kobne posledice po mentalno zdravlje.

Kako inače objasniti njegovo landaranje mlohavim Kobrama, nutkanja kredita, pravljenje (koitalnih) Pokreta (za onođenje i razonođenje naroda), organizovanje trodnevnih ekskurzija po zatvorima (Bajbok-turs – samo za privilegovane dobrovoljce), farbanje maloumnih nekakvim „obojenim revolucijama“, i kuvanje mozga biračkog tela „zagrebačkim kuharicama“?

Rođačko zapošljavanje i uzgoj poslušnih (a ne sposobnih) su tako došli na naplatnu rampu i na našem veličanstvenom koridoru ka Severnoj Koreji.

Zar je moguće da Pinkovi Gebelščići nisu u stanju da smisle išta uverljivije od deklarativne borbe za očuvanje Vojvodine? Pa taj jogurt su štrcali Sloba i Kertes još pre 3-4 decenija, što ga, bednici jadni, tako buđavog, ližete i reciklirate? Današnji klinci, oni koji su izašli na ulice i digli glas za obnovu bezbedne Srbije i njenog ustavno-pravnog integriteta, ne pamte pokojna, vulinska vremena. Oni su otporni na ustajale šešeljizme i slobizme, rođeni su posle svih vaših nadripatriotskih trtomuđenja iza kojih su ostajala zgarišta i masovne grobnice, a vi profitirali.

I na kraju…

Baloni šarenih laža pucaju. Malo od istrošenosti, malo od vazelina, a najviše od pritiska narodnog gneva. Sloboda se vraća u Srbiju, lagano ali sigurno, ne autobusima, ne brzim prugama, dolazi peške, u studentskim patikama. I zato, džaba vam svi kontramitinzi, indeks u džepu pametnog i odlučnog uvek je jači od članske karte ucenjenog jadnika.
  

Autor Zoran Petković