Putin dolazi - Međunarodno popreki pogled

Dolazak Vladimira Vladimiroviča Putina u Srbiju izaziva veliku pažnju svetske javnosti. Posetu povodom 70 godina od oslobođenja Beograda od fašizma, koja je ove godine klizna kao Uskrs, prate brojni mediji, od domaćih i regionalnih, do evropskih i prekookeanskih.

Mada je austrijski ministar spoljnih poslova, Sebastijan Kurc, izjavio da ova poseta neće naneti štetu naporima Srbije da postane članica Evropske unije, a ruski ambasador u Srbiji, Aleksandar Čepurin, da Putin ne dolazi ni sa kakvim ultimatumima, najviše pažnje privukla je izjava ambasadora SAD u Beogradu. Američki ambasador, Majkl Kirbi, postavio je pitanje zbog čega Putin dolazi u Srbiju još pre mesec dana. Dobio je lakonski odgovor srpskog premijera da je to pitanje za Ruse, a ne za Srbiju.

Od otvaranja kriznog žarišta u Ukrajini, na međunarodnoj političkoj sceni vlada prilično crno-beli odnos prema Rusiji. Već zaboravljeni hladni rat između nekadašnjeg SSSR i SAD, polako se podgreva kao prekjučerašnji ručak, i Ruska Federacija ponovo postaje rizična po svetsku bezbednost. Ako SAD tako kažu, postaje nebitno to što neke članice Evropske unije znaju da ekonomske sankcije Rusiji direktno štete njihovoj privredi. Međutim, sankcije nisu sprečili ni otvoreni protest mađarskog premijera Viktora Orbana, ni Austrija i Grčka, čiji turizam i tržište nekretnina u velikoj meri zavise od Rusa. Presudnu reč imala je Nemačka, koja je zahtevala sankcije, iako je prošle godine nemačko – ruska trgovinska razmena dostigla 76 milijardi evra.

Srbiji je upućeno upozorenje da ne sme iskoristiti novonastalu situaciju i povećati izvoz u Rusiju.

U takvim međunarodnim okolnostima, naša država priprema obezbeđenje od 6000 ljudi, vojnu paradu i poboljšanje bilateralnih, a pre svega ekonomskih odnosa sa međunarodno prokaženom Rusijom.

***

Zapad je nezadovoljan. Izdvajaju se tri razloga njihove zabrinutosti, i sva tri se tiču zapadnih, a ne srpskih interesa.  Odnose se na bilateralne sporazume koji bi trebalo da budu potpisani tokom Putinove posete Beogradu.

Prvi se odnosi na već pomenutu mogućnost koju Srbija može iskoristiti povećanjem obima izvoza u Rusiju, u trenutku kada je EU uveliko uvela ekonomske sankcije Rusiji. Analitčarka CREE (Control Risks’ Eastern Europe), Cvete Koneska, ocenjuje da je Srbija možda jedino mesto u Evropi gde Putin može biti dočekan raširenih ruku. Dodaje i da Putinov dolazak prevazilazi istorijske razloge, jer je jasno da će pokušati da proširi trgovinski sporazum sa Srbijom. Od Srbije će tražiti da oslobodi carine promet automobila, sira, cigareta, poljoprivrednih proizvoda i ostale robe. Koneska navodi da je simbolička vrednost Putinove posete Beogradu podjednako važna, jer pokazuje da “Rusija još uvek ima uticaja u evropskom dvorištu”.      

Drugi razlog za zabrinutost tiče se najavljenog dogovora između Srbije i Rusije o izgradnji Južnog toka gasovoda. EU je svoje članice, koje su potpisale sličan sporazum sa Rusijom, obavestila da će biti strogo kažnjene ukoliko pristupe realizaciji pre rešavanja ukrajinske krize. Srbiji je od Evropske komisije stigla ništa manje nežna pretnja da bi joj evropska perspektiva mogla biti ugrožena izgradnjom Južnog toka. Kako međuvladin sporazum između Srbije i Rusije o izgradnji Južnog toka nije u skladu sa zakonima EU, Evropska komisija smatra da Srbija ne bi trebalo da započne izgradnju pre usaglašavanja pomenutog sporazuma. Insistira se na razdvajanju izvora goriva i distribucije, i pristupu konkurencije izradi infrastrukture, a sve zbog sprečavanja monopola i neopravdanog rasta cene gasa. Iza svega provejava i nezadovoljstvo Brisela sporim usaglašavanjem srpske spoljne politike sa politikom EU. U tome je među najglasnijima visoka predstavnica  EU, Federika Mogerini, dok je komesar za proširenje, Johanes Han, relaksiraniji i tvrdi da nije pitanje “da li”, već samo “kada” će Srbija na svom putu ka EU u potpunosti usaglasiti spoljnu politiku, pa i onu koja se tiče odnosa sa Moskvom.

Treća, najubedljivija zabrinutost, tiče se negodovanja NATO povodom najavljenog potpisivanja diplomatskog sporazuma o imunitetu, kojim se daje novi status Srpsko – ruskom humanitarnom centru u Nišu.  Ovim sporazumom Centar dobija isti status kakav pruža i Sporazum o statusu snaga (SOFA) koji Srbija ima sa SAD i drugim državama. Iako
ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić, objašnjava da se pomenuti sporazum tiče „olakšica, privilegija i imuniteta Centra i njegovog osoblja“, upoređujući ga sa već postojećim sporazumima koje Srbija ima, Centar za evroatlantske studije iz Beograda upozorava “da je u najmanju ruku neobično upoređivati najavljeni novi pravni status humanitarne nevojne baze i njenog osoblja sa standardizovanim dokumentima koji se tiču statusa vojnih snaga u nekoj zemlji”. S jedne strane imamo Sporazum o statusu snaga (SOFA), a sa druge, Sporazum o olakšicama, imunitetu i privilegijama Srpsko-ruskog nevojnog humanitarnog centra u Nišu. S jedne strane Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju Srpsko-ruskog humanitarnog centra, a s druge, Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o zaštiti statusa i pristupu i korišćenju vojne infrastrukture u Republici Srbiji. Kao morsko prase – nit je morsko, nit je prase, ali smo mi i dalje ubeđeni da ćemo i u ovom brilijantnom naumu uspeti.                           

Agencija Reuters na istu temu podseća da Crna Gora, Makedonija i Bosna dele ambiciju da se priključe Zapadnoj vojnoj alijansi, koju su Albanija i Hrvatska već ostvarile 2009. godine. Jedino Srbija, koja je ujedno i najbliža Rusiji od svih balkanskih zemalja, ne teži da se priključi NATO, delimično i zbog bombardovanja 1999. godine. U zapadnim medijima se neretko Srpsko – ruski humanitarni centar u Nišu poredi sa vojnom bazom Bondstil na Kosovu, kod Uroševca. Ne iznenađuje američka bojazan da će ovaj centar pre svega služiti snaženju špijunske aktivnosti Rusije na prostoru Balkana.

***

I tako se svet ponovo bavi nama, ali bez Đokovića u kadru. Pardon. Ima i njega, tačnije poteza njegove porodice koja je, u znak dobrodošlice Putinu, postavila ogroman rusko – srpski bilbord preko zgrade u kojoj se nalazi restoran „Novak“.                                         
Dok Itar-Tass izveštava o otvaranju kafića “Putin” u Novom Sadu, New York Post objavljuje fotografiju mladića koji na rolerima šeta između tenkova na beogradskim ulicama. O poseti Putina Beogradu izveštavaju čak i mediji iz Kambodže.

Dok srpski premijer ubeđuje domaću i svetsku javnost da samo i isključivo zbog naše neutralnosti razvijamo podjednako dobre odnose sa svima, postaje teška jeres misliti da za takvu neutralnost postoje ozbiljni preduslovi: jaka privreda i ekonomska nezavisnost. Kada se jedna od dve stolice na kojima trenutno sedimo bude izmakla, lupićemo svom snagom o zemlju samo mi, obični građani. Ako poživimo dotle.

Ljubinka Boba Nedić