Rupa na prestolu, pukotine na krovu i urušavanje svega ostalog

U trenutku dok je cela zemlja skamenjena zbog novosadske tragedije i dok se po ekranima i društvenim mrežama cedi pljuvačka po odgovornima, neodgovornima i politički nepodobnima, neko bi morao da stavi prst na čelo, da se izdigne iznad baruštine političke pljuvačine i istera stvar na čistac. Da kaže: Ne, ne postoji direktna odgovornost ni Vučića, ni čopora njegovih lajavih kučića za to što se desilo! Svaki beton popušta, kineski fušeraj je neuporedivo jeftiniji od solidnih proizvoda, a sranja se događaju i u mnogo organizovanijim zemljama.

Međutim, odgovornost ove vlasti je neuporedivo veća!

Beton je pobio nesrećne ljude negde oko podneva, ali pravi (ili se kaže pravni?) genocid nad državom obavljen je nekoliko sati kasnije, onda kada je A(psolutni) V(lasnik) Srbije izašao pred kamere sa zahtevom „da lica odgovorna za današnju nesreću na Železničkoj stanici budu procesuirana i strogo kažnjena“.

Čekaj… Da li je igde na ovoj našoj planeti („od Aljaske do Australije“) neophodno da (po Ustavu protokolarni) šef države javno zahteva da državni organi obavljaju posao za koji su plaćeni? Ili  se to događa samo u „banana* (malina, šljiva, dudinka…) republikama“, tamo gde je pljačkaška privatizacija pretvorila institucije u partijski plen?

Turska poslovica kaže: „Kada klovn uđe u palatu, ne postaje kralj, nego palata postaje cirkus“.

A šta biva kada u palatu uđe sredovečni nezreli štreber, drogiran navijačkim mentalitetom? I tamo, uz pomoć Svemoćne Službe (skraćeno SS) počne da širi svoju psihopatologiju? Pogotovu kada, od svih sportova, otvori prvenstvo jedino u vazelinskom višeboju?

Taj eksperiment je, nažalost, ovde odrađen pre 12 godina. Rupa na prestolu nekadašnjeg „švercera turskih farmerki“, tako podobna za uspon partijskih poslušnika, postala je pogubna za sve ostale građane. Da parafraziram tursku poslovicu: „Kada presto postane WC šolja, cela zemlja postane – septička jama“. A, bogami, i nešto mnogo opasnije...

Jer beton koji se sručio na glave novosadskih nesrećnika nije pukao „od starosti“ nego od gluposti i ustajalog vazelina. U normalnim državama urušavanje normalnosti sprečava se sistemom. Tamo reč „stručnjak“ nije podrugljiva etiketa koja se lepi na čelo onima koji razmišljaju svojom glavom i ukazuju na probleme. Tamo bi nekakva inspekcija odavno otkrila nedostatke trošne nadstrešnice, pogotovu što je svečano otvaranje „renovirane“ stanice bilo obavljano više puta pred sočivima podobnih kamera. Ako je boja autobusa neuporedivo bitnija od sigurnosti putnika, ako je šminkeraj šarenih pločica bitniji od opravke noseće konstrukcije, onda je nesrećna, ruinirana Srbija zrela za debelu rekonstrukciju! Ne vlade, vladara!

Prokleta nadstrešnica koja je pobila ljude nije, dakle, nešto što je „palo s neba“. Survala se sa vrha „vazelinske piramide“, te fatalne tvorevine sazidane u slavu našeg Faraona, njegove bezgrešnosti i kulta jednoumlja. Sazidana je od hiljada poslušničkih ciglica, od svih Grčića, Gašića, Šapića, Dačića... svih koji celivaju smrdljivu papuču vladara da bi sebi obezbedili  ministarski kavijar, poslaničku šniclu i po neku masnu privilegiju.

Nažalost, i od naivnosti miliona nesrećnika kojima je šarena laža sa ekrana bitnija od od crne istine i smrtonosne svakodnevice. Bilo da je u pitanju njihovo čekanje prevoza na rekonstruisanoj stanici ili čekanja velikog odmora njihove dece u nekakvom „Ribnikaru“.

Ali, zar to nije bilo jasno još mnogo, mnogo ranije? Betonska nadstrešnica koja je trebala da štiti ljude od kiše urušila se pre neki dan, ali „patriotska nadstrešnica“ koja je trebala da štiti narod Krajine ili Kosova urušavala se pred očima svih nas, ponekad lagano, decenijama, ponekad posle prve malo jače letnje oluje.

Zato danas ne smemo ni po koju cenu da pristanemo na još jedno razmazivanje odgovornosti toaletnim papirom marke „Kurformer“! Pogotovu ne ono tipa „bivša vlast kriva za sve“ ili kao „oni ne rade na manekenskoj pisti, nego u fabrici baruta ili oružja“.

Ili je tragična smrt običnih ljudi normalna stvar ako živimo u ovoj i ovakvoj Srbiji?

Autor: Zoran Petković

___________________

*Banana republika je podrugljivi naziv za državu, (obično negde u tropskom području) gde lokalne poglavice, pod kontrolom stranih investitora, prave od  svojih podanika obične majmune.