Ševerina i ostale perverzne ševe
- Šta je bila Severina pre nego što je postala poznata?
- Bila je pevačica.
Ovaj tupavi vic od pre 2 decenije od pre neki dan je naprasno je opet postao aktuelan. Za razliku od doba kada je snimak sa jahtom, šampanjcem i „smešnim pokretima“ mlađane pevaljke služio za uveseljavanje muške populacije, nedavni „grupnjak“ gde „drug organ“ 4 sata preslišava estradnu umetnicu o njenim stavovima (šta voli, šta ne voli) nije svršio kao pornjak na internetu.
Čekaj, a zašto bi se onda bilo ko od nas potrisao zbog neprijatnosti koju je nekakav napaljeni nosilac pendreka i lisica priredio nekakvoj pevaljki?
Pa prvenstveno zbog toga što je čovek nosio uniformu sa simbolima naše države, što se pomenuti događaj odigravao na našoj državnoj granici, i, najvažnije, što to to nije bio individualni akt nekakvog frustriranog junoše koji, retroaktivno, proživljava svoje mladalačke erotske fantazije, već sistematsko silovanje nezaštićene jedinke od strane naših Institucija.
Šta, ona je Hrvatica? Šta, ona je nešto(?) izjavila povodom Srebrenice, Oluje, litijuma… Ju, sram je bilo!
Da li to, onda, znači da će svaki strani državljanin, pre ulaska u voljenu nam otadžbinu, morati da podnese pismenu izjavu o saglasnosti sa političkim stavovima naše premilostive vlade? Da li će svaki nosilac šiptarskih tablica morati na Jarinju da svojim potpisom negira postojanje Takozvanije? I da li će Makron i Šolc pre uvaljivanja rudarskih mašina i lovačke avijacije morati ovde da javno pljunu na političke stavove svojih zemalja? Čisto sumnjam...
U međunarodnim odnosima postoji nekakav princip reciprociteta. To što je pre neki dan nekakav anonimni debil zaglavio hrvatsku ćorku zbog puštanja četničkih pesama (hm, a kako bi ovde prošao nekakav ustaša?) je upravo neposredan povod za ovo šiljkanje pendreka sproću Severine. Ili, da ga definišemo u 3 reči ovo je – nacionalno samozadovoljavanje poprckivanjem! Otprilike kao ona nedavna zajebancija zvana „Mir dita“. Država Srbija ne može ništa kosovskim specijalacima, ali zato kosovski umetnici – eve vam ga, na! Prc malo za izložbu i recitaciju!
Naravno, lično sam totalno indiferentan prema Severininim oralnim kvalitetima, kao iprema šiptarskim slikarima, glumcima, pesnicima…
Ono što me potriše je upravo to što se moja otadžbina, država Srbija, kroz ovo – ponavljam, nacionalno samozadovoljavanje poprckivanjem – srozala na sadističku dominu! Ne, to nije ona crna pločica sa belim tačkicama kojom se igraju dokoni penzosi i lečeni alkosi. Za one manje upućene u seksualne perverzije, domina je devijantna kučka koja, utegnuta u kožu, korbačem nadražuje nesrećnike navučene na maltretiranje.
Ispada da, za razliku od nas, građana Srbije, koji decenijama trpimo korbače obesne vlasti, nesrećna Seve u privatnom životu nije nikada trpela ono „ćuti, može i gore“. Zato je, valjda, i imala toliki broj brakova i raskida. Džaba ti šampanjac, kavijar i jahta ako izgubiš slobodu. Za razliku od nje, prosečnom Srbinu su dosta pašteta, parizer i pivski plastikaner.
U stvari, ova moja malopređašnja pesnička figura (veneris) sa alfa-ženkom i korbačem nije baš primerena našem, balkanskom mačo-mentalitetu.
Ovde se sado-mazo veza uspostavlja u kafani. Tu zadrigli, pijani mužjak, kiti pevaljku parama, štipa za obline i naručuje pesme da udovolji svom ćefu. To što su pare državne, to što je „Lepa Brena za 4 osobe“ šojićevski specijalitet, što su „žirafe i nosorozi“ uvek na meniju vlastodržaca, ne menja činjenicu da konačni račun uvek pada na grbaču naroda. Poenta je u tome što ovde ljudi (pijani od vlasti!) drpaju za dupe i sve druge koji im dopadnu šaka!
Par dana posle penetracije pendreka policijske osionosti u Severinin lični integritet, A(psolutni) V(lasnik) Srbije je postrojio i tzv. „naučnu zajednicu“. Podsećanje da ih „država plaća i pet, i deset, i dvadeset, i trideset i više godina“ i da sada od njih očekuje… Šta? „Da udite objektivni, profesionalni, da ogromno znanje koje imate država iskoristi i primeni“!? Ajde…?
Ako je u ovoj zemlji svaka kritika vlasti „atentat na predsednika“, ako je svaki protest ekologa „napad na državu“, ako se jedna pevaljka satima maltretira zbog nekakve (eventualne?) izjave o litijumu, jedino razumno objašnjenje podsećanja „naučne zajednice“ na činjenicu ko im daje pare glasi:
- Ja,vlasnik države i Rio Tintov promoter, naručujem od vas, bednih naučnika, koju pesmu ima da pevate!
Jer u ovoj i ovakvoj dr-žavi Srbiji, gde je kupljena doktorska titula tek dekoracija uz partijsku funkciju, drpanje naučnika sa akademskim titulama za dupe mu dođe nekako prirodno… Pa zar i sam glagol „drpanje“ ne počinje sa „dr“?
I za kraj...
Severina možda nikada više neće pevati u Beogradu pesmu „Haljinica boje lila“. Ključno pitanje je:
Da li će Hor naučne zajednice, zbog šake dinara brknute u donji veš, da pljune na nauku? Da se, poput Mice Trofrtaljke, Ivice Dačića i ostalih pevaljki u minjaku etike, popne na astal? I da pristane da peva na Farmiranoj Grand Paradi boje Pink?
U ime Srbije, u ime akademske autonomije, u ime budućnosti dece, u ime još nerođenih, nadam se da ovde postoji samo jedan odgovor!
Autor Zoran Petković