Svi smo Venecuela

Vojna agresija koja je već odnela preko 40 života, otela lidera Venecuele, Nikolasa Madura i njegovu suprugu, se neće zaustaviti. Ono što Tramp radi a što je najavio da će raditi je da radi cherrypicking država koje mu smetaju. Cherrypicking je izraz koji, ako ga prepevamo na srpski znači: ubraću ovu trešnju, baš je lepa i sočna i puna nafte (Venecuela), ovu neću jer je trula, ovu ću za posle (Kolumbija, verovatno), ove idu u košaricu sigurno (Grenland, Panama) itd.  Ako su neke maske i postojale, ovih dana su potpuno pale: nema više priče o demokratiji u zemljama ophrvanim tiranijom, o svetskom miru, o bezbednosnoj pretnji. Treba nam vaša nafta, lupiću nešto u šta niko neće verovati, recimo da ste dileri droge (reče lider zemlje čija CIA se finansira dilovanjem iste) i zaređati po vašoj zemlji. Mirootrovna politika Trampa, okrenuta neuspešnim dilovima u Ukrajini, „mirenju“ vlasti u Beogradu i Prištini, a nadasve podsticanju zatiranja Palestine, Jemena i sad Venecuele, dok njegov jurišnik Rubio preti Kubi je, ako ništa drugo, iskrena. Svetski policajac je svetski mafijaš i beskrupulozno gazi preko leševa. Napad na suverenu državu je višestruki džekpot za Trampa: otvoreno govori da će SAD (ne čak ni njihovi poslušnici iz Venecuele) vladati zemljom, nafta će teći potocima, Latinska Amerika drhtati od mogućnosti invazije ili državnog udara kao „zadnje dvorište“ SAD, svet  će biti nemoćan i u strahu a podaci o vezama sa stanovitim Epstinom gurnuti u stranu.To nam je jasno kao što nam je jasno i to da će ovo ratno ludilo izazvati druge sile da idu do kraja: Kinu po pitanju Tajvana a Rusiju u vezi sa Ukrajinom.

Nema iznenađenja: SAD su zveckale oružjem još od 2018. godine. Ne čudi tako ni reagovanje nekih liberaša i natoljuba u Srbiji povodom akcije američkog Delta Force tima i pravljenje paralela sa političkom situacijom kod nas. Zaboravljaju da se podsete pakla u koji su skliznule zemlje koje su SAD „oslobađale“: Irak i Afganistan, recimo, tako ti detalji. Če Gevara reče, parafraziram, da je narod oslobodilac a ne on. Neće nama pomoći agresija bilo koje sile na Srbiju, koja će nas do kraja opljačkati i odneti živote, već naše sopstveno oslobođenje, s našim snagama. Infantilni, slabi ljudi traže „pomoć“ Velikog Brata Donalda, Sija, Putina ili nesrećne seke Kaje Kalas. Oni koji poseduju ljubav prema svojoj zemlji, samostalno razmišljaju, snažni su i oslanjaju se na sopstvene snage. Dakle, da parafraziram krilaticu iz komšiluka s početka 90- ih: srpske lisice na srpske ruke. Postoje raspoloženje i volja i brojevi. Ovaj režim će pasti onako kako narodu odgovara a ne stranim centrima moći. No, treba imati na umu da se skoro svaka siromašna zemlja na planeti nalazi na Trampovom spisku i da je potrebna internacionalna incijativa protiv navale američkog imperijalizma. Ukoliko do toga ne dođe, uskoro će svaka od tih zemalja moći da postane  nova Venecuela.

Autor Petar Trifunović