Transplatacija raznobojnih bubrega

Prošlonedeljno presađivanje testisa sa dvojajčanog  blizanca na onog bezjajčanog bio bi veličanstven uspeh naše medicine, samo da se nije dogodio u ovoj zemlji! Jer, ne zaboravimo, tradicija uvaljivanja raznobojnih bubrega ovde je toliko trivijalna da je postala deo folklorne tradicije. Izreka o prodaji belih umesto crnih bubrega postala je sinonim za mutljavinu, dakle ono što nam političari rade već decenijama. Ako tome dodamo i da je, ne tako davno, u „srcu Srbije“, u nekakvoj „žutoj kući“  bila locirana plantaža  (rasadnik) srpskih bubrega, savremena srpska hirurgija mora da zanemi pred vanvremenskom srpskom psihijatrijom. 

Pa, pošto na stolu već imamo prosut žuti „fasadeks“, hajde da najpre preslišamo kardio-hirurge „Srca Srbije“.  Baš zbog toga što im je edukacija obavljena u partijskim školama „Velike Srbije“ (ili im diploma ima pečat „Megatrenda“) politička reakcija na odbacivanje glasova iz (Centralne) Srbije od strane brojača glasova Takozvanije, morala bi da ima neuporedivo jaču reakciju od trenutne! Šefovi „Psihijatrijske klinike Srbija“ zaduženi za lečenje naroda od  sindroma „Srbija od Milvokija do Tokija“  toliko su ćutke prešli preko „trovanja“ članova šiptarske izborne komisije glasačkim listićima popunjenim severno od Jarinja, da to već izaziva zabrinutost od post-operativnih komplikacija. Čekaj! Pozvali ste narod da izađe na njihove parlamentarne izbore, osvojili ste skoro 100% srpskih glasova, a dozvolili ste Velikoalbanskom Kurti da uzjaše mesto lajavog Učkastog Haradinaja? Pa koga, bre, to zezate? Ili, baš da ga kažem, uvaljujete velikoalbanska muda mesto žuto-kućastih bubrega?

Ali, batalimo brkanje u čakšire pod kečetom, bacimo pogled na ovdašnju pravno-političku scenu…

Ovonedeljna samooptužnica Braće Vučići protiv narkodilerskih insinuacija predstavlja još jedan flagrantni primer urušavanja pravnog sistema Srbije. OK, plavo-žuta bagra je odradila pljačkašku privatizaciju šećerana, građevinskog zemljišta i poneke banke (ono što je ostalo iza Karića i JUL-ovaca), ali samo tkivo države Srbije nije bio na akciji. Bar do sada…

„Crni petak“ u kome je na popustu razgrabljen i zadnji procenat pravne države, dogodio se upravo ove nedelje. Nakon demoliranja Skupštine „papagajskim amadnmanima“ vladajućih stranaka, nakon uzurpacije izvršne vlasti od strane Predsednika i nakon pretvaranja medija u sredstvo za dezinfekciju slobodne volje građana, stavljanje šape na pravosudni sistem je konačna pobeda privatnog vlasništva nad državnim uređenjem. „Država to sam ja“ (Luj XIV) i „priznajem samo sud svoje partije“ (J. B. Tito) ovih dana su se ujedinili. Jutka preti sudijama, palikuća tužiocu, a Veliki Vođa izvodi pozorišnu predstavu „Kadija tuži Sultana“.

Naravno da je u pitanju farsa. Zdrav razum govori da je scenario u kome je jedan A.V. vlasnik celokupne države, a drugi narko-bos, prilično neverovatan. Pa, ruku na srce, posao mafijaša je prilično opasan! Snajperski hitac (ne)zdravih konkurenata lako može da napravi od bratančića siročiće. Zar nije neuporedivo lagodnije ušokati batu u nekakav upravni odbor, podariti mu neku opštinu ili bar uključiti u porodični biznis berbe „Krušika“? Nešto podjednako profitabilno a neuporedivo manje riskantno...

Zato je, po svemu sudeći, dojava opoziciji „dobro obaveštenih izvora“ iz policije o  romantičnoj vezi Andrije i Jovanjice još jedan dobro proračunat potez. U šahovskoh igri „vlast protiv opozicije“ sicilijanska odbrana gvozdenog prestola ima prilično predvidive poteze: izvođenje pešaka na ulicu, njihovog pretvaranja u konje (kada stignu do zanje linije), velika rokada premijer-predsednik, agresivna igra tabloidnim lovcima na senzacije, preletanje crnih figura u bele i, konačno – uz neprekidnu kuknjavu da je Veliki Kralj u stvari žrtva – žrtvovanje pravila igre.

Tako posmatrano, otužno paćeničko samoutuženje nije nikakav mazohizam vladara željnog bajboka (ili opoziva) već klasično mangupsko uvaljivanje raznobojnih bubrega. Da, narode moj, tako mi moga sudije, moga tužioca i Svetog Poligrafa Džokerskog, svi koji zinu protiv zloupotrebe vlasti su – lažovi.

I dok bi svako normalan trebalo da se malo kucne prstom po slepoočnici pre nego što proguta ono što mu se servira, vlast lupa još jednu „virblu“ po dobošu poslušnih medija. Pažnja, pažnja, narode moj… pravna država više nije res publica  nego naša privatna partijska prćija.

Žurka traje, cevčenje na daći pravosudnog sistema se nastavlja, a anatomija i fiziologija čine svoje. Bubrezi rade, bešika je puna… Oni koji su zapišali vlasništvo nad našom državom i doneli medijski mrak, sada pune noćne sudove. Zato je u septičkoj jami zvanoj Srbija vremenska prognoza više nego jasna: porast vodostaja je neminovan, pogotovukada se, pod uticajem hladnog talasa iz Rusije i anticiklona sa zapada, kible i nokširi budu praznili. Ili, eventualno  (ali malo verovatno!)  - zbog plime narodnog gneva.