U svetu postoji jedno carstvo...

- Mama, jel ono Vučić?
- Ne, sine, ono je bager.
- Ali, mama, deda kaže da Vučić pomera brda, a ona mašina baš, baš, pomera zemlju!

Da, dečija usta svašta kažu... Godinama je serija emisija „Kefalica“ rađena upravo u tom fazonu, sa ciljem da nam taj dečiji pogled na svet odraslih izazove osmeh. Na primer oni detinjasti odgovori na to kako se prave bebe: „Sramota me da kažem, jer je to jedan bezobrazan posao“. Ili: „Bebe se prave od rode ili kupusa, kako ko voli“.

Ali šta kada odrasli podetinje? Kada „bake i deke“ (a bogami i popriličan broj radno sposobnog stanovništa) počnu da misle da je jedan čovek svemoguć? Da naše puteve ne grade vredni Kinezi, njihove banke i preduzimači, nego volja Njegova? Kada siroto bapče pred kamerama izjavi: „Vučić je izmislio vakcinu“? I kada deka sa početka ovog teksta poveruje izjavi da je Veliki Vođa taj koji pomera brda?

U islamskoj svetoj knjizi njihov prorok je nevernim Mujama priznao da nije svemoguć („Ako neće breg Muhamedu, onda će Muhamed bregu“). U našim svetim knjigama, koje se prodaju kao tabloidi na trafikama, moć Velikog Vladara je nesporna i neporeciva. A u jutanjim i večernjim bogosluženjima na hepinkastim televizijama vozdizanije Svevišnjeg Gospoda(ra) Srbije je deo svakidašnjeg, obaveznog i obavezujućeg liturgijskog obreda.

Prvosveštenici kulta A(psolutnog) V(ladara) uporno razgone neverničku jeres da je Vučić samo običan čovek. Jer, ako je Skupština Srbije pretvorena u hram jednoumlja, ako zvonare zvaničnih televizija odjekuju zaglušujućom zvoničnom istinom, ako nos zaboden u stranice kurinformerskih otkrovenja otkriva da je naš „boljitak“ rezultat postojanja jednog čoveka, onda je naša sirota Srbija u ozbiljnom problemu!

Šta ako je onaj vazelinski nadri-novinar (kome čak i prezime počinje prezimenom Voljenog Vođe) u pravu? Ili ona jadna, mucava kreatura u ulozi primijer ljige? Šta ako su se zli, belosvetsko-mafijaško-šiptarski atentatori baš (baš, baš…) nameračili na glavu Srbije?

Posle decenije urušavanja sistema normalne države (npr. poput Holandije, Češke, Portugalije…) žalosni ostaci ustavne republike teško da bi mogli da se izbore sa snajperskim metkom u glavi Svevišnjeg. Jer kada je 2003. Zveki zveknuo Đikija, institucije države su u roku od par sati uspele da se izbore sa haosom. Šta da se to (dalekobilo!) desi sada? Hm… Vulin na čelu policije? „Slina“ na čelu vojske? Skupština sa Atlagićima, Kebarama, Lavpakićima i ostalim gmizavcima...? Idi begaj…

Jer Srbija, definitivno, više nije republika. Postala je apsolutistička monahrija (mono = jedan, arhi = vladar). Nešto poput srednovekovnog svetog, rimskog ili vizantijskog carstva. A to što je na njenom čelu nedozreli klipan kome su „žestoki momci“, arkanoidne navijačke vođe i ostali „čituljaši“ formirali svest, samo dodatno izaziva zabrinutost nas, običnih, normalnih građana.

Broj čitulja koji se javio u zadnjih mesec-dva dana upravo pokreće pitanje:

Koliko je baš taj i takav nakaradni sistem uzrokovao ovaj trenutni pomor stanovništva? U zadnjih par meseci umrlo je preko 3000 ljudi! U zadnjih godinu dana skoro 11 hiljada… Nešto uporedivo i sa Srebrnicama, i sa kosovskim pogromima, i sa „kolateralnim žrtvama“ NATO agresije!

Da je samo delić propagandne anti-đilasovske mašinerije angažovan na elementarnu medicinsku obuku stanovništva, auto-genocid koji se trenutno odvija bio bi sasečen u korenu. Umesto toga, sistematski uzgoj gluposti voajera silikonskih televizija nužno je rezultirao porastom broja vernika u „joj, komšika, jel si čula“ sajtove.

Ustvari, izgleda da taj plantažni uzgoj gluposti nije slučajan i spontan već ima debelu podlogu u marketinškim analizama naših gebelsovskih eksperata.

Ako Veliki Vođa određuje koje brdo treba da se pomeri, koliko sajli ide u gondolu, koliko košta lokalna saobraćajnica i ko je krimos a ko ne, čemu onda inženjeri, ekonomisti i eksperti pravosuđa? Ako je reč „stručnjak“ svedena podrugljivu ironičnu etiketu, čemu onda uopšte obrazovanje? Pa valjda je dovoljna ona pačija škola za uzgoj mladih vazelinaca? A ostatak stanovništva da lepo zadržimo na nivou predškolskog uzrasta.

Tu dolazimo do ključnog pitanja:

Šta je starije - jaje ili kokoška? Il' da kažem patka? Da li su nezrela kukavičija jaja iz kojih se legu ljigavci posledica balave patke nezrelog vladara ili je proces obrnut? Očigledno da narod bez jaja uvek čezne za velikom patkom, a poslušni novinari su tu da stvar naduvaju.

U kriznim vremenima, nasušna ljudska potreba za sigurnošću, izaziva potrebu za očinskom, zaštitničkom figurom. Izgleda da je baš to rezultiralo ovom verzijom automanske imperije. A u senci autoritarnog i maničnog vladara koji nas štiti od svih zala, bolesti i sumnji, bujanje korova kurčevite gluposti je neminovna posledica. Jer ako je premijerka onu moju satiričnu zajebanciju „a koliko je za vreme bivše vlasti podignuto kovid-bolnica?“ pretvorila u zvaničnu izjavu, država Srbija je definitivno postala sprdačina u rangu kefalica.

Kada je Branko „Kockica“ (davno pre aktiviranja u SNS-u) pevao „U svetu postoji jedno carstvo, u kome caruje drugarstvo“ sigurno nije mislio na druga Vulina, drugaricu Miru i tranziciju komunističkih generala u generala Mladića. Pogotovu nije slutio da će se „kuće od čokolade“ iz iste pesme svakodnevno podizati u bajkovitom svetu medijske Srbije. Zato bi onom klincu sa početka priče neko trebao da kaže na vreme:

Da, Aleksandar Veličanstveni definitivno pomera našu zemlju – od Zapadnog Balkana ka Severnoj Koreji. Čisto da dečko na vreme ugasi televizor, otvori knjigu, zagreje stolicu i pripremi pasoš...