Ukraina - Zemlja za kojom se plače

Nema dva tako drugačija, tako posvađana i tako zavađena naroda - od ona dva koja su nekada bili jedan.

Tuga i žalost! Ginu braća, ginu pravoslavci i pre svega i iznad svega - ginu ljudi. Kada počne rat - stane život, a zajedno sa ratom počinje preživljavanje u svom najsvirepijem obliku. Kada čovek obuče uniformu, prestane da bude čovek, postaje lovac na mete - ali i sam postaje meta. Ako ne obuče, svede se na nivo kukavice i izgubljene duše u nekoj od izbegličkih kolona. Takvi najgore prođu. Ili završe kao sitan ćar stranog gazde - kao nadničari u tuđoj kući, ili postanu predmet prezira u svojoj - zato što istu nisu branili kada je trebalo. Ipak, rat? Ne postoji ni human ni nežan rat. Svaki rat je protivan životu, protivan rađanju... Gde prođu vojnici, tenkovi, artiljerija i avijacija, ostanu grobovi i pustoš. Ovaj rat je doneo tri strane. Prva i druga strana plaču. Prva plače od sreće, druga plače od tuge, dok treća strana začuđeno gleda. Oni koji plaču od sreće - ti će izgubiti. Oni koji plaču od tuge - ti će pobediti. Oni koji zamišljeno gledaju - oni će shvatiti: Zašto?

Shvatiće zašto im je prva asocijacija na to čije su suze radosnice, a čije žalosnice bila pogrešna. Shvatiće zašto je moralo da se desi to što se dešava. I shvatiće: zašto svet više nikada ne sme da bude unipolaran.

Slava Ukrajini i živela Rusija! I jedno i drugo: zašto da ne? A zašto da ne i treće: Dole NATO! Dole zauvek!

Da li Putin vodi rat za mir?

"Medved je gospodar tajge. On neće ići daleko u tuđe zemlje. Živeće tu, na svojoj teritoriji, oko svoje pećine. Ipak, ako neko dođe na njegovu zemlju, ispred njegove kuće i pokuša da mu nametne pravila, medved će mu slomiti kičmu. Od njega ili njih neće ostati ništa. Naš medved, ruski medved, je svesno pristao da se sklanja i da beži. Svesno je pristao da ćuti i da zatvara oči. Pristao je da se samoponizi i da se ponaša kao pacov. Zbog čega? Zbog svetskog mira - koji ste vi toliko puta ugrozili i obesmislili! Ali znate kako: I pacova ako pojurite - pacov će početi da beži sve dok ga ne saterate uza zid, a onda, ako više ne bude imao kud - napašće vas. Čak i pacov! A vi medveda saterujete uza zid. Vi svesno i namerno medvedu ne ostavljate drugu opciju. Bojim se da ćete otići predaleko. Bojim se da podlo i namerno to ignorišete."

Ovo je parafraza reči Vladimira Putina, koje je ruski predsednik u više navrata govorio svojim zapadnim partnerima u poslednjih 20 godina. Formulacija koja je jako bitna, a koju  Putin i od početka rata u Ukrajini kao na traci ponavlja, glasi: Zajednička bezbednosna infrastruktura! Rusija neće dozvoliti Nato nuklearni arsenal u svom dvorištu i u svom krilu - pogotovo ne u Ukrajini zbog specifične konfiguracije te zemlje i dužine granice koju Ukrajina ima sa Rusijom. Međunarodno pravo, odnosno njegovi ostaci - lešina i truplo nečega što je trebao da definiše međunarodne odnose, nije i neće biti faktor na koji će se Rusija previše obazirati u cilju da zaštiti sebe - odnosno da sebe izvuče iz neposredne nuklearne opasnosti koju joj Zapad servira.

Zapad je taj koji tradicionalno ignoriše postojanje Rusije! Osim što ima potcenjivački stav za Rusiju - za njeno biće i njenu kulturu - za sve ono što Rusija jeste, Zapad svesno zanemaruje i sam pojam ruskih interesa! Zapad, odnosno Amerika, se prema svetu ponaša kao da ima ekskluzivu ili autorska prava na istinu, interes, moral i na procenu - šta je demokratija a šta nije! Čini se da je Ukrajina sa aktuelnim režimom u Kijevu, koga Zapad svesno gura pod gusenice ruskih tenkova, samo žrtveni jarac u nekoj mnogo mračnijoj i mnogo dubljoj priči. Kretanje Nato pakta - učestalo širenje alijanse na istok - na eks sovjetski prostor, apsolutno potvrđuje vekovnu tezu - da je cilj Zapada, prvo - izolacija Rusije i njeno svođenje na regionalnu silu koja nema potencijala da bude faktor u svetskim tokovima, i drugo - njeno dalje parčanje u više nezavisnih - po mogućstvu, međusobno zavađenih država.

Teško je naći kontra-tezu i argument protiv izrečenog. Zapad je pred ruska vrata dolazio u raznim oblicima, vođen različitim ideologijama, od demokratije, preko liberalizma, do komunizma i fašizma, dakle forme su se menjale, ali je suština uvek ostala ista - političko i vojno pokoravanje Rusije i stavljanje njenih enormnih prirodnih i ljudskih resursa pod komandu zapadnog kapitala. To se naravno neće desiti! Ako se nije desilo Jelcinovoj Rusiji, neće se desiti ni današnjoj Rusiji sa Putinom na čelu!

Zapad o međunarodnom pravu - "ko o čemu kurva o poštenju"

Kada se zapadne zemlje na čelu sa Amerikom pozovu na međunarodno pravo - mučnina u želucu, stezanje u grudima i blago škrgutanje vilice, jesu teški, ali su u najmanju ruku i normalni simptomi ako ste u ova ćudljiva vremena zadržali iole baždaren kantar za pravdu i pravičnost. Pitanje koje se izdiže iznad svih ostalih - na nivo i domen pitanja svih pitanja je: Odkale zapadnom svetu, a pogotovo Sjedinjenim Državama, zrno skrupula, zrno morala, zrno bilo čega što bi se moglo svesti pod ljudskost da se baš oni pozivaju na tekovine prava, pogotovo međunarodnog prava? Haos koji se dešava u Ukrajini, rezultat je likvidacije međunarodnog prava koju je izvršila Amerika uz svesrdnu poslušnost svojih Nato saveznika! Međunarodno pravo, ustoličeno pre svega nakon Drugog svetskog rata, kao temelj svetskog mira i minimuma međudržavne i međunacionalne tolerancije, upravo je Amerika, prvo širom sveta i kinjila i mučila, da bi ga onda u sred Evrope, na prelazu iz 20. u 21. vek i zverski ubila! Od međunarodnog prava, kao što je i pomenuto: ostalo je samo truplo, obična lešina u fazi raspada čiji smrad njegov ubica - a zapadni hegemon, danas koristi kao "miris svetog duha", opet zarad ostvarivanja svojih imperijalističkih ambicija. Naravno, to ne relativizuje sizuaciju Ukrajine, niti na bilo koji način vreća bol ove zemlje i njenih građana. Ukrajina jeste napadnuta. U Ukrajini jesu prekršene odredbe onoga što se nekada zvalo međunarodno pravo, takođe, ono što se dešava u Ukrajini, a što je Putin nazvao "specijalna operacija", apsolutno ima niz elemenata agresije. Ipak, koliko je sve to od Rusije bilo iznuđeno? Koliko je "ruski medved" svesno i tendenciozno teran na takvu reakciju? I na vrhuncu stavljanja prsta na čelo: Ko danas brani poziciju Ukrajine? Amerika i Zapad! Ona Amerika koja je svoje interese i svoju "demokratiju" u kooperaciji  avijacija-mornarica-pešadija, redom sejala u Vijetnamu, Panami, Kubi, Severnoj Koreji, Iraku, Jugoslaviji, Somaliji, Libiji, Siriji, i na još desetak drugih egzotičnih i manje egzotičnih destinacija širom sveta?! Ona Amerika kojoj je Nato poslužio da postane "Nova Britanija" za savremeno doba! Ta Amerika je za 77 godina od trijumfalnog zaprašivanja Hirošime i Nagasakija u  ratu provela (ili provodi) 68 godina! Samo devet godina - sve skupa u poslednjih skoro osam decenija, Amerika nije ratovala! Šta je sa sukobima u državama koje su pomenute i u onima koje nisu pomenute? Više od 20 frontova od 1945. na pet kontinenata uz zvanični podatak da je broj žrtava u američkim ratovima u toku 20. veka izjednačen sa brojem žrtava Prvog svetskog rata! U 20. stoleću - samo je Hitler prouzrokovao veće stradanje. Koliko su puta SAD u tim tzv. poduhvatima ugrozile teritorijalni integritet drugih država - i koliko su puta u tim tzv. misijama koristile kasetno, termobarično i razno drugo - konvencijama zabranjeno oružje?

No, kao što poštovani deo publikuma rusofilske orijentacije mora da shvati da Rusija nikada nije izgradila "zavidan ekonomski nivo" i situirano društo - pa bi stoga mnogi Rusi živeli u Americi, ali bi retko koji Amerikanac živeo u Rusiji... Isto tako, anglofili i evro-atlantisti među cenjenim čitaocima, moraju da se pomire sa činjenicom da su Amerika i ostale zemlje njihovih snova - istina, u pogledu životnog standarda i poštovanja svojih građana nalik blagostanju, ali su u po pitanju spoljne politike i odnosa prema drugima - pogotovo ako su ti drugi pride i drugačiji, običan okupator, možda najbolje predstavljen kroz svoj izopačeni ljubavni par: hegemonije i imperijalizma!

Mada, cenim da bi kao u poslednjoj sceni Nušićevih "Hajduka", svaka strana trebala da zgrabi motku u šake i da svoja čeda, svoje pulene pozove na odgovornsot i na sramotu. Sram vas bilo braćo Rusi! Imate trećinu svetskih zaliha nafte i gasa a prosečna plata vam je 500 evra!? Sram vas bilo braćo Rusi! Dali ste svetu najveće književnike - prosto ste redefinisali, gotovo izmislili književnost a uvozite jeftinu kulturu sa Zapada! Sram vas bilo braćo Rusi! Gde vam je bila pamet kada ste pravili onakav SSSR – i kada ste dozvolili da se to „kljuse“ raspadne na takav način? I sram vas bilo braćo Amerikanci! Imate 300 miliona stanovnika i svu koncentraciju svetskih banaka u svojoj kući a oči su vam i dalje gladne tuđe zemlje i tuđe muke! Sram vas bilo braćo Amerikanci! Pričate o demokratiji i ljudskim pravima - a u američkim demonstacijama retko kad bude uhapšen neki belac - i redovno bude ubijen po neki crnac! I sram vas bilo braćo Amerikanci! Svet koji je nekada pokorio Džimi Hendriks  svojom gitarom, svet koji ste vi imali na dlanu, izgubio je vaš F-16! Vaš F-16 pod, bar formalnom komandom idiotskih faca iz Pentagona poput: Bila Klintona, Džordža Buša i Džoa Bajdena. Pomirite se s tim.

No, neko će reći: da nije bilo "efa-16" ne bi bogme bilo ni blagostanja ni dobrog standarda... Jerbo, pričaju ljudi: u Americi je jeftina nafta - jer je jeftino, tačnije džabe uzimaju, samo uglavnom iz tuđih zemalja. Takođe, kažu: Ako Amerima daš naftu i ostale resurse, ili im bar ustupiš teritoriju na upravu, hoće oni da zažmure i na šerijat kao zvanični Ustav, i na ugovorene brakove, i na večite vladare i na razne druge pikanterije. Prosto, dođe mi da i sam budem drznik pa da mi se otme pitanje koje me već dugo muči... Kako je moguće da Amerika toliko apeluje na demokratiju, smenljivost vlasti i na građanski sektor, a pre par godina USA je sa Saudijskom Arabijom potpisala najveći ugovor za prodaju naoružanja u istoriji čovečanstva vredan oko 110 milijardi dolara?! Znate: U „Arabiji“ je šerijat umesto Ustava? (njihovo legitimno pravo, da se ogradim) Znate: U „Arabiji“ monarh ima doživotnu vlast??? Znate: U „Arabiji“ postoje samo lokalni izbori - ali žene nemaju prava glasa??? Znate: Njima će Ameri prodati više od 100 vazduhoplova –  a među biće njima i onog „efa-16“.

Nego, koliko košta ta nalepnica „demokratske države“? Kolika je cena žrtve? Jednostavno: Taj cenovnim ćemo i mi imati prilike ponovo da vidimo na slučaju litijuma. Ako pristanemo na neku od ponuđenih opcije: - daj džabe – ili prodaj budzašto, bićemo okarakterisani kao „demokratija“, ako se usprotivimo, bogme preti nam kvalifikacija „države koja je skrenula sa svog demokratskog puta“. Žalosno je jedino to, što se neki još zanose da je Klinton tukao Miloševića, zbog odnosa ovog drugog prema izborima, studentima i bivšim Jugoslovenima… Američki grizli se tada razgoropadio isiključivo iz dva razloga. Prvi: Miloševiću se lokacija za izgradnju Bonstila nije svidela… I drugi: Milošević je bio protiv da se „Tigar Pirot“ zove „Mišlen“. Na talasu tog pomahnitalog američkog voza, neki naroda su znali da nakače vagone svojih nacionalnih interesa – npr. Albanci. Sve ostalo je samo dobro upakovana šarena laža. No, ko ima srca da razume – već je razumeo. Ko nema – bojim se da je taj i takav izgubljen slučaj. Ova vrsta razumevanja odavno nije stvar mozga. Istina, američki „F-16“ je širom sveta pogodio mnoge ciljeve, ali su Ameri još više ljude bombardovali svojom ideologijom „životnog hedonizma“. U navodnoj borbi za ljude, oni su ubili, ili što je još gore – oni su zarobili čoveka. Neki pripadnici ljudske vrste su prosto poverovali u priču „Kalifornikacije“. U priču da se pisci bude sa dve manekenke u krevetu a onda sednu za kucaću mašinu i napišu bestseler. Poverovali su u priču „o Rokiju Balboi“. Poverovali su u „Seks i grad“…  „Dolče vita“, prosto rečeno. Alternativa tome je da čitate Tolstoja i Dostojevskog, ali koga danas interesuju dosadni klasici? Nego, da vratimo fokus na međunarodno pravo.

Svako ko je prošao ili planira da prođe pored Pravnog fakulteta, morao bi da zna, da je pravo - a pogotovo međunarodno, uslovljeno sa tri principa svog "važenja". To su: prostorni, vremenski i političko-etnički princip. Prostorni: važi svuda. Vremenski: važi uvek. I političko-etnički: važi bez izuzetka za sve! Kada se bilo koji princip pogazi, pravo postaje "mrtvo slovo na papiru"! Šta više, samo pravo nalaže - da je živo samo ako se sprovodi doslovno, podjednako i kontinuirano. U suprotnom teritorijalni opseg delovanja prava, a u slučaju međunarodnog prava to  je čitav svet, ulazi u fazu bezakonja sve do uspostave novog prava i novog pravnog sistema. Pravo nije palo s neba, nije dar Božji, niti je proizvod hemijskog jedinjenja. Pravo, pa i međunarodno, je ništa drugo do društvena tekovina zasnovana na opštem društvenom koncenzusu. 1945. stvoren je "Novi svet", a međunarodno pravo sa svojim institucijama kontrole - pre svega Savetom bezbednosti UN, trebalo je da bude oslonac svetskog mira. To pravo likvidirala je Amerika! Ako Srbija i države sličnog gabarita, nemaja kud, nego da se prave da je pokojnik i dalje živ, to Rusija ne mora, neće, i zarad svoje dugoročne bezbednosti ne sme. Ukrajina je u celom ovom haosu, ono što bi Amerikanci rekli: kolateralna šteta. Na veliku žalost, ova zemlja je zahvaljujući svojoj Vladi i pre svega svom predsedniku, sebe dovela u situaciju da bude moneta za potkusurivanje Zapada. Ukrajina kao Nato članica na ruskim granicama - znači da će ta država proći isto onako, kako bi recimo prošla Srbija, da se kao država okružena zapadnom alijanskom odluči da pristupi savezu ODKB. Prosto i jednostavno: Šta tu nekome nije jasno? Politika vojne neutralnosti uz jačanje vojno-odbranbenih kapaciteta - i to uz pristup kao na buvljoj pijaci: kupuj od svih ponešto, samo da je vojska jaka - često nije savršena politika - nije ideal političke teorije, ali jeste politika koja dolazi iz krajnje pragmatičnog sagledavanja sopstvene situacije.

Vidite, oni koji nama (Srbiji) govore: ne morate da volite Nato i EU, ali to je dominantna sila koja vas okružuje, mogli su isto tako da sugerišu i Ukrajini - da je ljubav prema Zapadu iz ugla Zapada i više nego prihvatljiva, ali da moraju da budu svesni da su oni hteli to ili ne, ruska interesna sfera; pogotovo strateško-vojna. No, izgleda da dvostruki aršini i te kako važe čak i u političkoj propagandi. Mada, možda je neko svesno na vlast u Kijevu posle puča na Majdanu doveo baš takve struje koje bi bile gluve na tu vrstu sugestija. Uz još jedno možda, vreme je da se postavi par pitanja... Šta mislite da neka karipska zemlja odluči da sa Rusijom sklopi vojni pakt i da otvori svoju teritoriju nuklearnom arsenalu Rusije: da li bi Amerika na to gledala kao na suvereno pravo te države (međunarodno pravo) ili bi je brzinom svetlosti "dezinfikovala" od svega ruskog u svom organizmu? Takođe, šta mislite: Ako je Americi već do čikanja Rusije, zašto u Nato nije prigrlila ili uvukla Finsku ili Švedsku, nego je metod šargarepe i štapa primenila baš prema Ukrajini? Neko sa dovoljno smelosti bi rekao - da život Slovena, pogotovo pravoslavnih, u očima Zapada, vredi koliko i rublja na poslednjoj kursnoj listi.

Elem, Što se Ukrajine tiče: Vašington je znao gde je "crvena linija" - što Moskva godinama unazad i ne krije. EU - može. Približavanje Zapadu - bez ulaska u Nato - može. Ulazak u Nato i potencijalno raspoređivanje nuklearki na pet minuta leta do Moskve - ne može. To neće proći. Na šahovskoj tabli svetske geopolitike, Vašington je umesto topa ili lovca, rešio da žrtvuje piona! Ruske trupe nisu ispred Kijeva - zbog Kijeva, nego zbog obuzdavanja Vašingtona; to je valjda i Kijevljanima jasno. Krim, Donjeck, Luganjsk, mogu da budu i jesu samo usputni plen i istorijski ritern Rusije. S druge strane priča o navodnoj "denacifikaciji" Ukrajine, koliko god da je u Ukrajini prisutan „naci faktor“, je samo dokaz da su Rusi užasno netalentovani za propagandu.

Ipak, suma sumarum, stvari postaju kristalno jasne. Biće da se danas u Ukrajini vodi rat za uspostavu nekog novog pravednijeg sveta i nekog Novog svetskog poretka? Biće da je ovo rat za vaskrs međunarodnog prava? Biće da je ovaj rat ništa drugo - do kroćenje đavola na jedan užasno svirep način? Na žalost, đavo se kroti preko jarca kojeg je odlučio da žrtvuje. Takav rasplet, sugeriše da će i krotitelj iz cele priče izaći verovatno krvavih ruku, a možda i bremenite duše. Jarac u suštini nije ni kriv ni dužan. Jarac je samo slepo poverovao u Holivud.

Slava Ukrajini i živela Rusija! I dole Nato, dole zauvek!