Politika

Da, mi smo sebi najveći neprijatelji. Evo, na pomolu je još jedna “nerešiva” dilema! Pošto je jasno da nenadležni neće ispuniti studentski zahtev o povratku vlasti u institucije, jer on smatra da je taj zahtev ispunjen, niti dozvoliti prelaznu, ni ekspertsku Vladu, ostalo je jedino da se zahtevaju vanredni parlamentarni izbori i tu odmah da otklonimo neke dileme:

– Jesu li sadašnji izborni uslovi bolji nego što su bili na prethodnim izborima?

– Nisu.

Studetni ultramaratonci krenuli su juče na 18-dnevni put ka Briselu, gde bi trebalo da stignu 12. maja, kada će biti održana sednica na kojoj će se raspravljati o trenutnoj situaciji u Srbiji, kao i o zahtevima koje su u Strazbur odneli studenti biciklisti. Studenti nameravaju da Evropskom parlamentu predaju pisma sa detaljno opisanom situacijom u Srbiji, ne samo prethodnih meseci od kada su počeli protesti, već, kako su rekli, i poslednjih nekoliko godina.

„Drma mi se, trese mi se
šubara i cveće,
ubićemo, zaklaćemo
ko sa nama neće!“

Sada, posle citiranja stihova poznate četničke pesme, sve je mnogo jasnije. To što je neka luda baba nasrnula nožem na dekanicu niškog fakulteta nije ispad psihijatrijskog pacijenta, nego „čuvanje tradicionalnih vrednosti“. Takođe i direktna posledica dugotrajnog loženja naroda na ćumur vekovnih zgarišta, pogotovu onih novijih, upaljenih kresanjem srpskih ocila, uz trupce hrvatskog Jasen(ovc)a i balvane bosanskih bukvi.

U trenutku dok fakulteti stoje, u trenutku dok „ćaci koji oće da uču“ masovno bacaju čekiće i fantomke (pa trkom beže sa časova Odbrane i zaštite jadnoumlja) masovna nastava se uspešno odvija. Vulin, Dačić, Gašić, itd. uveliko rade prijemni ispit za (koitalni) Pokret za opstanak na vlasti, a štreberka sa mentalnom i govornom manom sprema recitaciju: „Alo, šofe, ovo rovolucija je baš obojena. I to jojima…“

Zašto da ne. Ako je sudeći po potezima ovih koji su na vlasti stvari se ktreću u tom pravcu, jer ako su svi Srbi jednaki – što je njihov vladajući narativ, a ambicija da dođe do ujedinjenja sa Republikom Srpskom – što faktički kopredsednik Srbije, Mile od Laktaša i ne krije, a „ne može im niko ništa, jači su od sudbine“, u čemu je razlika da lii će prestonica te velike Srbije biti u Beogradu ili u Banja Luci.   

Vojsko, paz' vamo... Ođe vam je maskirna dimna bomba MDB M77. To vam služi radi maskiranja živih, pokretnih i nepokretnih ciljeva prilikom… uh, jebo ti ja ova sitna slova... prilikom izvršenja različitih borbenih zadataka.

Znate ono Borino – dva dinara druže ... Htedoh za dinar, ostadoh za dva, slušam telefonski razgovor v.d. nadležne za ovaj javni objekat – Moraš da dođeš, nemoj da kasniš, reko je da autobus polazi u 2, na staro mesto – sagovornik sa one strane se nešto ljuti, sledi sa ove strane nešto sa povišenim glasom, liči na psovku .... ne znam romski, reko je da će ovog puta više da plati ... autobus ide u 2...

Prvi je dan prolećnog zasedanja Naredne skupštine, pa je u skladu sa tim i svečanost koja je tim povodom upriličena – narodni poslanici prolaze pored ona dva vrana konja na ulazu u Skupštinu, tamo ih dočekuje svečana garda postrojena u njihovu čast, a potom i himna – Bože pravde ...

A onda na scenu stupaju oni kojima je sva ta čast – u naše ime i za naš račun, upriličena. O tome na fejsbuku izveštava specijalni skupštinski izvštač Nenad Milosavljevič:

Bilo je to prelepo. Počev od dolaska i svečanog dočeka gostiju, do svečanosti koja  je – neka to ostane zabeleženo 1. Marta 2025. godine u Nišu, trajala  punih 18 sati, sve do 3 sata ujutru,  narednog dana.

- Učiteljice, učiteljice, kako da ofarbam zelenu livadu ako nemam zelenu boju?
- Pa, Perice, pomešaj plavu i žutu, onu bivšu, tajkunsku…
- A kako da dodam ljubičice ako nemam ljubičastu?
- Prosto! Uzmeš nemanjićko-plavu i levičarsku, crvenu.
- A kada hoću da naslikam govno?
- Vidiš, Perice, to nije lepo, ali onda uzmeš sve bojice, pa ih izmešaš!