Politika

Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujemo, reče tada mlađani Slavko Štimac u kultnom filmu Emira Kusturice Sjećaš li se Doli Bel, iz 1981. godine, tako napredujemo i mi kao društvo, pa tako i Srpska pravoslavna crkva (SPC), o kojoj je ovde reč.

Budale i pečurke ne moraš da sadiš – one same niču i razmnožavaju se, reče neki mudar čovek. A u sadašnjem sazivu naše skupštine sve više je i jednih i drugih.. Ono što bi se reklo rijaliti skupština. Ne zato što su se tamo pojavile i selfi starlete – to samo upotpunjuje dekor, već zato što je na toj bazi, dakle svesno, ova skupština i formirana.

Idu dva prijatelja i razgovaraju, kad jedan od njih reče – Vidiš li onog čoveka preko puta? – Vidim! – 'El znaš da je on peder? – Majku mu ....., a meni rekao da je električar!

Nemam pojma da li je Vladimir Orlić peder, ali... Kažu da je završio matematičku gimnaziju, elektrotehnički fakultet, doktorirao na tom fakultetu i – sve to napustio i otišao u SNS! Po meni, to je čista pederastija.

Kad na selu neko pseto izujeda čoveka, onda njegov gazda kaže – Izvini, odrešio se! Isto je i sa ljudima. I oni mogu da se odreše i da uzujedaju. Razlika je samo u onome – Izvini. Toga nema ni kod njih ni kod njihovih gazda. Takav je slučaj i sa novom pravnom zvezdom, Vladimirom Đukanovićem, članom glavnog odbora Srpske napredne stranke – SNS, narodnim poslanikom, predsednikom skupštinskog odbora za pravosuđe, članom Visokog saveta sudstva, koje bira i razrešava sudije, članom Visokog saveta tužilaštva, koje bira i razrešava tužioce ...

Mada je očigledno, mnogi to ne vide: svetla budućnost dugotrajno uperena u lice naroda izaziva ozbiljne oblike slepila. Naravno, tako zaslepljenom narodu svaki slepac lako postaje vođa. A ako pri tom na svoj beli štap stavi još i borbeni barjak, i ako busanjem u grudi pretvori svoj sisonosni deo tela u ratnički bubanj, kolona sledbenika mu ne gine.

U ovako oštroj konkurenciji – Tomislav Nikolić, Ana Brnabić, Vladimir Đukanović, Vladimir Orlić ... Olivera Zekić, Nebojša Bakarec, Marko Atlagić ... teško je odabrati šampiona.

Događaj 1.
1532. Sulejman Veličanstveni je raspisao izbore za prvu zvezdu svoga harema. Hurem, najambicioznija kandidatkinja je pala na kolena, razdrljila bujne grudi i povikala:
– O, svemoćni moj gospodaru, mada me je jedan od najlepših pripadnika tvoje janičarske garde gledao baš, baš pohotno, ja sam odolela iskušenju, ostala suvih dimija i svojom bezgraničnom vernošću zaslužila pobedničku titulu!

U tekstu lista Nova od 22.07.2022, pod naslovom „Viši tužilac objavio rat inspektorims zbog Milenkovića“, piše:

A zašto? Zato što je to u zajedničkom interesu i crkve – ovakve kakva  nam je, i vlasti – ovakve kakva nam je.

O delovanju vlasti u zaglupljivanju ovog naroda kroz zloupotrebu medija mnogo toga je rečeno – sa svih strana, ali vlast se ne da, jer bi time ugrozila kamen temelac na kome ovaj režim i opstaje (vidi o tome više u prethodnom tekstu – I Oliverea Zekić jača od države, na opancar.com

Hirurg operiše, zidar zida, pekar pravi hleb... A šta radi političar? Pogotovu, ako znamo da je školsku klupu zamenio skupštinskom, da u životu nema 5 minuta prakse ni iz menjanja gumice na slavini, a da je do doktorske diplome došao preko partijske knjižice?

U nekoj verziji „Kefalice“ (za punoletnu decu sa biračkim pravom) odgovor bi bio prost: „Političar je čika koji lepo priča da bi još lepše živeo“. Jedina aktivnost kojom obezbeđuje višegodišnje hranjenje sujete (a, bogami, i škembeta) je – pljuvanje u mikrofon!