Sikret gaće

Naši ljudi u dijaspori zaista sa nostalgijom gledaju na svoju otadžbinu. Možda se odavde nama samo čini da je njima sve potaman, da im je dobro, snašli se, ali koreni vuku, jer uvek si stranac tamo negde. Zato me i nije začudilo pismo jednog našeg zemljaka u Americi, koliko shvatih, čovek je već u zrelim godinama, dugo je „tamo“, ali i dalje odvoji mesec dva da provede u Srbiji. Voli svoju zemlju, šta će?

Ali, kad čita šta se sve ovde dešava i kad još, usput, i sazna šta se radi, kao što je on to saznao za vreme posete naše 70-to člane delegacije  Njujorku, onda se s pravom pita: jesmo li mi normalni?

Da ne prepričavam pismo i prenosim podatke, mene zanima jedna stvar. Ako je gospođa supruga predsednika države kupovala Viktorija Sikrit donji veš (a pouzdano se zna da je baš tamo išla sa snajom u šoping), znači li to da nam je predsednik još potentan? Ili je gospođa „ministarka“ našla ljubavnika, pošto je to jedna od pet stvari koje moraš uraditi kad postaneš „ministarka“. To je nobles. Mnogo je lakše nego bridž i francuski, priznaćete.

Poznajući gospođin prefinjeni ukus o državnom trošku, verujem da je izabrala dobre komade i sebi i snajki. Ako i nije mogla sama, povela je jedno desetak kuma, komšinica, savetnica, da joj se nađu kao stilisti.

Šta je za to vreme radio gospodin predsednik (jaooo, gospodin?! da se upucaš!!!!)? Verovatno je obilazio pogrebne zavode da vidi one luksuzne kovčege ili tehniku „oslikavanja“ mrtvaca pre sahrane? Možda je i nekoj sahrani prisustvovao lično, uz gospel choir? Što da ne, pa ima on smisla za muziku?!

A i davno je izašao iz posla, treba osvežiti znanje, pre nego sprovede pogrebnu ceremoniju nad svojom državom.

O ministru Ivici neću ni da trošim reči, za njega se zna šta je radio na eksurziji u UN. Što i uvek, pevao u avionu, hvalio lepotu stjuardesa i asistentkinja i saradnica na generalnom zasedanju, a i šire. Verovatno je tražio i Če Gevaru da  ga pozdravi, dok ne utrefi odakle on beše tačno.

Nekome je Srbija domovina, rodna gruda, a nekome je samo krava muzara. Naravno, ko se bolje u krave i mužu razume od domaćica i domaćina kojima se još opanci osećaju po balegi iako nose gaće Viktoria Sikret i cipele Đorđo Armani.

I na sve to narod štedi. I treba da štedi, odakle bi inače toliki ljudi mogli da plate put u Ameriku? A ne idu oni zbog sebe, oni to zbog „preduzetje“!!

Gologuzija, skorojevići, rođaci, sinovi, sve je to sad ostvarilo American dream i prošetalo Fift Avenue-om, čitajući i sričući sve po Vuku, ne što ne znaju engleski nego da pokažu koliko su odani rodnoj grudi, rodu i jeziku svome.

Kad je sledeća ekskurzija? Mi kao roditelji koji plaćaju te izlete treba da znamo za kad i gde da spremamo pare. Destinacija i program putovanja nije ni bitan, organizator je Vlada Srbije, bar to znamo! O tome je obaveštena i turistička inspekcija i sve je po zakonu i po našoj grbači!

Ali, dobro, možemo mi još da se povijemo, još nam nos ne udara u zemlju. Samo vi putujte, možemo mi i bez gaća i bez cipela! Nek ste nam vi srećni!

Violeta Živkov