Srećna Nova 2025, godina pune zrelosti

Dragi prijatelji, ljudi, građani Srbije, čestitam! Izgleda da će ova Nova najzad da nam donese nešto što se godinama odgađalo. Možda se prerano radujem, ali sve mi se čini da je naš „narod najstariji“ najzad stasao za ličnu kartu, biračko pravo i vozačku dozvolu.

Dok su narodi, širom planete, davno skapirali da ih njihovi političari vozaju, da su pelene demagogije samo nešto što se stalno puni (ali i redovno menja!), ovde je, za deceniju (i kusur godina) medijska mašinerija za mlevenje mozga pretvorila našu otadžbinu u privatno vlasništvo šačice manipulatora, a njene građane u masu čekača metroa i bolje budućnosti. Pri tome je, naravno, promovisala pojedince koji mašu zastavama (ili se ogrću njima u Njujorku) u svemoćne zaštitnike i nedodirljive vlasnike nas, običnih građana.

Međutim, kada se partijski fušeraj ugradi u čekaonicu svetle budućnosti, nadstrešnica svemoći uruši se brže od betona koji je nedavno pobio ljude. Srećom, pri urušavanju nečega što se zida u medijskom prostoru političke propagande, jedine žrtve su – iluzije naivnih.

Zato, uz novogodišnju čestitku, hajde da malo prelistamo kako je jedna slobodoljubiva zemlja propustila voz za 21. vek i zaglavila u blatnjavoj kaljuzi Enver Hodžine Albanije? Uz TV bunkere za odbranu kulta ličnosti i neslućeni privredni procvat industrijskih pogona za proizvodnju neprijatelja? I kako smo u toj nesrećnoj sportskoj disciplini postali – lideri u regionu?

Ali najpre da se svi, kolektivno, malo samokritički osvrnemo... Za razliku od maski političara, gaće naroda su spale odavno, tako da ovde, u perverznom grupnjaku vlastodržaca i obične raje, izgleda da nije u pitanju samo obično silovanje (član 178 KZ). Ljudska vrsta je tehnološki dosta napredovala ali ispada da smo, evoluciono (i pojedinačno!) još uvek u pećinama. Ili pelenama?

Potreba za velikim vođom, za moćnim alfa mužjakom koji mentalno i fizički nesposobnima baca ogriske taze ulovljenog mamuta izgleda da nam je uklesana u gene. Kako inače objasniti apsurd da su starci, koji su decenijama vrednog rada stekli pravo na penziju, klipanu koji je (poput neke pevaljke) jedino zapljuckivao mitingaške i skupštinske mikrofone neizmerno zahvalni „što ni dava pemziju“? I „što gu povećao, pa“? („Pa“ znači „opet“, a južnjački sleng je samo direktni citat ovdašnjeg podaničkog mentalnog sklopa.)

Jer „Bečki konjušari“ imaju neuporedivo veće penzije, pa ni jednom drtavom Janezu (ni Štefu, Stipetu…) ne pada na pamet da celiva papuču nekakvom Drnoušeku (ili nekakvoj Kolindi) zbog toga što mu je, jedared mesečno – he, he… ko seks u poznim godinama – legla uplata. Isto važi i za sve druge, normalne zemlje, od Aljaske do Australije.

Folklorna tradicija da se uz kolo, trubače i gibanicu, mese i vođe od blata (ma koje vrste) izgleda da je konačno okončana. Deca 21. veka, ona koja ne nose šajkače i opanke već indekse, „najke“ i mobilne telefone, jasno i glasno su poručila Velikom Vođi: „Nisi nam bitan!“

To, uostalom, piše i u Ustavu. Samoproklamovani „najbolji student Pravnog fakulteta“ pre neki dan je dobio peticu iz vladanja od današnjih studenata. Od pravih (i pravnih) genijalaca, onih koji su svoje indekse ne upisuju ocene zbog partijske pripadnosti, već zbog znanja. Profesor Šešelj je od dilera dobrih ocena i Slobine demagogije postao tek dekoracija u poslušničkim, sarapičastim TV studijima i etalon za ljigavost. Današnji studenti, koji ćute i zvižde na ulicama ili iskazuju svoje neslaganje na ulazima fakulteta, postali su merilo inteligencije i ličnog integriteta.

Dakle, uz sve političare koji decenijama krkaju skupštinske đakonije, uz sve Zavetnice, Boškiće i Đilase koji su malo opozicija, malo dekoracija, malo pljuvaonica, malo dokaz „ma svi su oni isti“… dogurali smo do toga da je danas siva masa pametne mladeži (gde nema lidera, gde nema potkupljivih ili ucenjivih) postala svetionik na putu u svetlu budućnost. Onu pravu, ne onu televizijsku, gebelsovsku, sa ulošcima, blajhovanim Jovanjicama i deterdžentima za ispiranje sudova i mozga...

Zato, još jednom:

- Srećna Nova godina, narode Srbije!

Godina gde su nam mladi jasno dokazali da se zrelost ne stiče sa godinama već razmišljanjem.