Politika i društvo

Vojsko, paz' vamo... Ođe vam je maskirna dimna bomba MDB M77. To vam služi radi maskiranja živih, pokretnih i nepokretnih ciljeva prilikom… uh, jebo ti ja ova sitna slova... prilikom izvršenja različitih borbenih zadataka.

Znate ono Borino – dva dinara druže ... Htedoh za dinar, ostadoh za dva, slušam telefonski razgovor v.d. nadležne za ovaj javni objekat – Moraš da dođeš, nemoj da kasniš, reko je da autobus polazi u 2, na staro mesto – sagovornik sa one strane se nešto ljuti, sledi sa ove strane nešto sa povišenim glasom, liči na psovku .... ne znam romski, reko je da će ovog puta više da plati ... autobus ide u 2...

Kod starih ljudi (što bi Vučić rekao kod „baka i deka“) postoji feler koji je svima vidljiv: stomatološko biserje, koje je nekada služilo za ljubavne ugrize i komadanje đakonija, postalo je nevidljivo. Osim estetskog nedostatka, žvakačkog invaliditeta i opasnosti nehotičnog fajtanja sagovornika pljuvačkom, pomenuti feler se ispoljava još i kao staračko jednačenje suglasnika. U pitanju je ono krezubo pretvaranje „s“ u „š“ („z“ u „ž“, itd.) koje dovodi do komičnog pretvaranja spisateljske aktivnosti u fiziološku potrebu.

Prvi je dan prolećnog zasedanja Naredne skupštine, pa je u skladu sa tim i svečanost koja je tim povodom upriličena – narodni poslanici prolaze pored ona dva vrana konja na ulazu u Skupštinu, tamo ih dočekuje svečana garda postrojena u njihovu čast, a potom i himna – Bože pravde ...

A onda na scenu stupaju oni kojima je sva ta čast – u naše ime i za naš račun, upriličena. O tome na fejsbuku izveštava specijalni skupštinski izvštač Nenad Milosavljevič:

Bilo je to prelepo. Počev od dolaska i svečanog dočeka gostiju, do svečanosti koja  je – neka to ostane zabeleženo 1. Marta 2025. godine u Nišu, trajala  punih 18 sati, sve do 3 sata ujutru,  narednog dana.

- Učiteljice, učiteljice, kako da ofarbam zelenu livadu ako nemam zelenu boju?
- Pa, Perice, pomešaj plavu i žutu, onu bivšu, tajkunsku…
- A kako da dodam ljubičice ako nemam ljubičastu?
- Prosto! Uzmeš nemanjićko-plavu i levičarsku, crvenu.
- A kada hoću da naslikam govno?
- Vidiš, Perice, to nije lepo, ali onda uzmeš sve bojice, pa ih izmešaš!

Odmah da kažem – ovo nije apel koji oponira pomenutom tekstu “Da li biste glasali za studente kada bi bili opcija na izborima” (Izvor: Informativni portal 021), ni portalu Koreni koji je to objavio, pa ni stavovima izvršnog direktora agencije za istraživanje javnog mnjenja Faktor plus Predraga Lacmanovića u itervjuu za list Danas koji kaže: „Dokle god neko ne osnuje pokret ili stranku, ne merimo ga. Studenti jesu trenutni fenomen, ali mi kao agencija nemamo pravo da kandidujemo nekog ko sam nije tako nešto najavio.

Jedan ključar naših hala – hala izgrađenih parama svih građana Srbije, a ne parama partije na vlasti, je zaključao našu halu i nije dozvolio da naša deca, promrzla, iscrpljena i izranjavljena od dugog hoda tu zanoće – i nije razmišljao gde bi ta naša deca prespavala, da li bi igde drugde i mogla i koje bi ih posledice zbog toga mogle snaći.

Nedavno pucanje gume na službenom vozilu našeg Vrhovnika nužno otvara pitanje:
A da nije možda krivac – loš vazelin? I to onaj najgori, kineski, marke „Vu Lin“? Nabavljen pre 35 godina kao kozmetika za Baba Julu, Slobinu hanumu, a gle čuda, on i dalje podmazuje svaku vlast!

„Jasne su sledeće stvari: Vlast ide na iscrpljivanje studenata i na kraju će u tome uspeti. Sud u NS će stvar oko nadstrešnice da razvlači u nedogled. Batinaši ne bivaju procesuirani. Ja neću podržavvati studentske proteste na štetu njihovog zdravlja. Ako stanovništvo (opozicija, sindikati, svi) nije za višednevni generalni štrajk i podizanje uloga hitno, bez odlaganja, sve će biti uzalud. Deca su spasila svoju dušu, šta čekaju ostali?“