Od kolevke, pa do groba čovek prolazi kroz razne faze mentalnog razvoja. Od simpatičnog druženja sa zamišljenim prijateljima, preko slatkog pokušaja da se Deda Mraz sanjivim okicama ulovi u ponoć; od vere u nepobedivost vojske koju služimo, pa do vere u nepogrešivost Velikog Vođe koji daruje penzije...

Srpski deminutiv za modricu na oku – plavuša, a oslikava svo prihvaćanje iste kao normalne pojave, pogotovo na ženskom licu. Takođe jasno stavlja boju modrice ispred značaja iste.

Koja je najgora psovka koju ste čuli u životu? Ona u kojoj se pominje mrtvo dete? Ili „dete od kilo“? Možda ona gde je objekat prostačko-proširene rečenice „mila majka“, servirana uz priloge „u trulu sisu“ i „na rapavu dasku“? Uh...! Da, srpski narod možda nije baš bogat u nekim stvarima, ali mu je zato jezik prebogat!

Vojislav Došen

O, la-la... Francuska voli Sr-bi-Ju... I prizna-je Ko-so-Vo...

O, la-la... Francuska voli Sr-bi-Ju... I prizna-je Ko-so-Vo...

Odavno je poznato da u političkoj borbi učesnici potežu ideologiju. Jedino je Srbija izuzetak! U njoj je ove nedelje Veliki Vladar potegao - stomatologiju.

Srećne zemlje su poznate po rupama u siru i rupičastom ženskom vešu, nesrećne po rupama u zakonu. Tu, za razliku od alaskog ribarenja, kroz rupičasta okca u mreži pravosuđa najlakše izmigolje velike ribe. Ili bar one male, ali iz jata moćnih ajkula. Jer pravda je slepa, ima povez preko očiju, a za njeno streljanje potrebno je samo da se stavi pred streljački vod egzekutorske vlasti i ispali rafal iz dobro podmazanih medijskih cevi.

Volim da šetam. Svako ima neki porok, meni je zapala šetnja. Iako obožavam sve zelene površine ovog grada, postoji jedan beogradski park kojeg bi posebno izdvojila. Raskošne krošnje višedecenijskog drveća, šareno dečije igralište, malo zbunjena fontana bez novca unutra, zimzelena i listopadna miroljubiva koegzistencija raznovrsnog rastinja, divne i na momente vijugave šetališne staze ... Manje - više, sve što jedan park, koji drži do sebe, treba da poseduje.