Gde si kume – šta činiš? Evo slušam našeg predsednika. Zar ga nisi juče slušao? Da ti pravo kažem jesam, ali nisam bio sam, pa sad hoću da ga odslušam natenane. Da učvrstiš gradivo, tako treba, ponosio bi se tobom tako matorim, samo kad bi znao.
Zajebavaš, kaže kum. A ti, jesi li ti slušao našeg predsednika ili ćeš da kažeš – Nije on moj predsednik, nisam ga ja birao. Neću, nažalost jeste, ali sram me je, pa ga ne slušam. A šta slušaš, onaj tvoj N1? Mene nije sram našeg predsednika, reče.