Politika i društvo

Sve u svemu, čak i ako to ponekad i ponegdenije tako izgledalo, Gladija je bila zemlja nesrećnih ljudi, ogoljenih kreatura kojima je otet status zajedništva i pripadnika iste vrste bez kojeg čovek nikad ne može da bude ono što jeste i postaje samo pokretna negacija samog sebe.

Otpadne vode nisu zaobišle nijednu kuću, instituciju, biće. Svi su, našavši se u smrdljivoj vodi sopstvenog otpada, i sami postali otpad, ili su to već bili, ili su naučili da plivaju, dišu na škrge ili gutaju po potrebi, i kad je nužda.

U Srbiji to su, uglavnom, estradne umetnice. Do skoro zvali smo ih pevačice, ali eto dokaza kako čovek spontano počne da prati modne trendove!

Navlačenje klinaca na veru, i to ne na veru u sebe i svoje sposobnosti, već na veru u svoju beznačajnost,bespotrebnost i upućenost na neke više energetske nivoe (Boga) kako bi se zaslužio i svrsishodno okončao bedni život u ovom slepom crevu sveta, tema je ovih dana.

Više nije u modi radovati se sitnicama, a potpuno je neprimereno biti entuzijastičan sada kad je talas beznađa zahvatio čitavo društvo.

Mnogo je lepše i lekovitije slušati besmislice drugih nego verovati sebi.

Poenta je da smo mnogo izgubili, a ono materijalno, tek je sekundarno. Izgubili smo od svesti, od duha, od samopoštovanja, dostojanstva, ponosa, volje…

Ono što se u jednom trenutku, ili u nekim drugim nacijama, učinilo kao opaka pretnja diktaturi primitivzma i podrepaštva ubrzo je postalo bogomdani ventil kroz koji je nezadrživo šišteći ispuštana do eksplozije naduvana tenzija nezadovoljstva.

Rano sam naučila da postoji puno različitih vrsta radosti.

Radi stoko dok ne crkneš! Al’ ti što si obrazovan, zahvali bogu što nisi kod očiju slep, pa će’ da crkneš svestan, a ovi novi što dolaze i što imaju po dva – tri raspusta seckana po “francusku obradu”, oni će da ližu tabane onim ko ih nategne za tri krajcare.