Politika i društvo

Ono što se u jednom trenutku, ili u nekim drugim nacijama, učinilo kao opaka pretnja diktaturi primitivzma i podrepaštva ubrzo je postalo bogomdani ventil kroz koji je nezadrživo šišteći ispuštana do eksplozije naduvana tenzija nezadovoljstva.

Rano sam naučila da postoji puno različitih vrsta radosti.

Radi stoko dok ne crkneš! Al’ ti što si obrazovan, zahvali bogu što nisi kod očiju slep, pa će’ da crkneš svestan, a ovi novi što dolaze i što imaju po dva – tri raspusta seckana po “francusku obradu”, oni će da ližu tabane onim ko ih nategne za tri krajcare.

Mi smo jedno veliko niko i ništa od kojeg bi tek trabalo napraviti nešto, kao od grumena grobljanske ilovače.

„Jer, šta se desi kad se većini spomene mogućnost odlaska u starački dom, ako se uopšte i sme spomenuti? To se doživljava kao najtragičniji čin, najveća izdaja od strane sopstvene dece! Sledi milion pitanja i zaključak da je to nezasluženo da te onaj za koga si čitac život radio i borio se, tek tako izbaci iz kuće“.

Zapadna civilizacija zasniva se na konceptu jačeg. Oni postavljaju pitanja, pravila i uslove. Tu nema dileme. Propaganda je samo dodatno sredstvo koje umiruje socijalni, i bilo kakav drugi društveni bunt.

Uzalud ćeš o lepom govoriti slepom, ali ćeš govoriti, i činiti tako, i voleti tako, ili ne voleti nikako, ako se oni koje zavoliš ne uklapaju i ne mogu da prihvate i razumeju ništa osim svog mesa.

Zato trubimo o tome da je samo pun stomak bezglutenskog hleba i brendiran gunj na leđima važan, zato nam se deca beče na epsku književnost u čitankama, ili bajke u kojima siromah deli poslednju koru sa stola sa namernikom.

Nikola Šipetić

Osim u retkim slučajevima pasioniranih romantičara „sirotinjska zabava“ je počela da funkcioniše u skladu sa svojim imenom.