Politika i društvo

Koliko puta su čuli da je škola sranje, da su nastavnici budale, da im polovina informacija koje im ulivaju u glavu nikada neće trebati, da je važno kako se u životu snađeš, da treba koristiti prečice?

Biće da svetu više i nije potreban nikakav napredak, nikakav novi glas razuma koji će ga poremetiti u svom zahuktalom hodu ka sopstvenom kraju.

Sve će to Angela da udomi, napoji, nahrani i zaposli, a nama ostaje da bazamo po slepim ulicama ovog kazamata u uzaludnom očekivanju da će nam biti bolje...

Zaključimo jednostavno: Svako ko se odriče Kosova i Metohije, jer ga ne oseća bliskim i ne oseća nikakvu povezanost i koren, ili ga se odriče jer je to tobože realnost, a zarad bolje budućnosti, ljubeći skute onima koji i ne kriju pljačku, neka se u budućnosti seti i najmanje nepravde koja mu bude za vratom.

Evropa kojoj stremimo je Eden, dabome, ali da biste dospeli do biblijskog raja moraju se ispuniti određeni uslovi. Mora, naime, prvo da se umre.

Bilo bi lepo da gradovi ponovo budu gradovi, a sela ponovo sela. Jer, znate, oduvek se znalo da se kruške i jabuke ne mešaju. Tačnije, mogu se one mešati, ali u tom slučaju nastaje haos. E, tako nam je danas.

Kako to da je njima najednom postalo dobro ono što nikome i ni po čemu ne može biti dobro i lepo, a da nije u nekom tripu? A tolika količina utripovanih na jednom mestu ne može da donese ništa dobro.

Kako smo Blerovali Srbiju?

Najsmešniji tip Srbina, danas, pripada onoj posebnoj grupi ljudi, koja je u pojedinačnom oblikovanju društvene svesti gotovo genijalna, dok se u kolektivnoj borbi prepušta samoubilačkom aktu i samooporosti.

Jer, i budali je jasno da će pod ovakvim uslovima u takvoj metropoli živeti samo bube mokrice, punoglavci i genetski modifikovane napredne vrste čovečje ribice.