Politika i društvo

Znači, ratno stanje u Francuskoj. Za državljane naše zemlje to nije nikakva novost, jer svako malo njihova ratna dejstva se ovde osećaju.

Došli smo dotle da se iz korita, uz prljavu vodu, nemilosrdno izbaci i beba. Niko više ne želi da ostane u ovoj zemlji, niko više ne misli da je ovde išta vredno čuvanja, negovanja, spasavanja.

Da je bar malo veća i svesnija manjina outsider-a, ne bi živeli utopiju u mašti, već bi ona funkcionisala u svom pravom i istinskom smislu.

Prosto rečeno, vođa je to što jeste samo zato što nema tih smicalica, intriga i atentata koji bi mogli i te kako da doprinesu da mu presto bude uskraćen.

Uslovljena benadežnost je stanje duboke depresije izazvane dugotrajnim potapanjem u stanje bespomoćnosti. U ovom smislu, rialitiji koji se vrte po televizijama nisu ništa drugo do obrazovni programi.

Da bi se njihovo potomstvo, do poslednje larve, obezbedilo, naše je moralo da bude osuđeno na propast.

Zapitajmo se ko su ovde zalutale poluličnosti, one iza ili ispred TV ekrana?

Čovek, narod, nacija koji zaista, istinski, želi boljitak naći će načina da do tog boljitka i dođe. Niko i ništa na ovome svetu to ne može sprečiti. Uvek je bilo tako. Od kako je sveta i veka. I tačka.

Ovo što se događa je predstava bez ikakvih unapred određenih pravila i sinopsisa, koja traje u prividnom miru sa povremenim izletima manijakalnih individualaca.

Šta su sve radili ministri iz prve epizode ne zna se baš najbolje. Bilo je to mračno doba, ratovi i sankcije, ali najbolje govori to što su se dvojica od trojice ubili, jedan čak i javno. Druga epizoda je uslovno rečeno transparentnija i za nas zanimljivija.