Politika i društvo

Svaki opozicionar je izdajnik, plaćenik i mrziteelj Srbije – reče jedna napirlitana starleta, svršena (i u bukvalnom smislu) akademičarka SNS akademije za mlade lidere, upamćena po uspešno položenom obredu inicijacije – u maju 2021. upala nepozvana na konferenciju omladine Narodne stranke u Novom Sadu i prekinula skup, što se Vođi (SNS-a i ove države) – Predsedniku svih građana Srbije, toliko dopalo da joj je za taj gest i lično čestitao.

Ili „Goca“, kako su je njeni u DS-u zvali kad je bila u vrhu te, u vreme Đinđića, respektabilne, a potom u vreme Tadića i potonjih, totalno razbucane političke partije. U ovo drugo vreme „Goca“ (omače mi se ovde pa prethodno napisah „goca“, mada ko zna, možda to beše i ispravnije, jer po Frojdovoj teoriji podsvesti nema slučajnih grešaka) je zajedno sa svojima – Šuca, Kena ... i ostalih bila tamo jedna od glavnih – Generalni sekretar, sunce ti ... što bi rekla ona dva glumca, zozona u kladioničarskim reklamama na televiziji.

- Ajmo, deco, kako se na engleskom kaže „zvezda“?
- Star!
- Odlično! A kako se kaže „mala zvezda“?
- Mini-star!
- Ne, deco, kaže se – starleta…

Kada se, posle šestomesečnog krčkanja u inkubatoru „udaranja čežnje“, najzad ispilila nova vlada Srbije, prva reakcija svakog iole normalnog građanina bila bi:

- Čekaj, pa zar smo za ovo glasali?! I čekali pola godine?!

... i to među svojima. Sve se to dalo i očekivati. Ako SNS broji, kako se diče, 750.000 članova, a po svim relevantnim statističkim metodama uzima se da prosečna porodica broji 4 člana, to predstavlja populaciju od oko 3 miliona stanovnika. U zemlji od oko 6 miliona izbornih glasova to je polovina stanovništva. S jedne strane to je garancija pobede na izborima, ali s druge strane problemi nastaju kad tu armiju glasača treba na neki način i podmiriti kako bi i dalje glasali za tebe.

Što bi moj drug Milorad Ćosić, aforističar, rekao – jednom rekoh: teško da će Vučića smeniti neko iz ove razjedinjene opozicije, smeniće ga budale iz sopstvenih redova. A ima ih, nakotilo se. Dovoljno je pogledati jučerašnje skupštinsko zasedanje. Predsedava Vladimir Orlić, doktor elektrotehničkih nauka! Ne mogu čudom da se načudim da neko sa takvom referencom ode u politiku. A koliko je poznato, još niko od ovih koji se bave strujom nije lažno doktorirao. Čak je i onaj Grčić, što je bio na čelu EPS-a, bio običan pečenjar. Ali, ko zna zašto je to dobro.

Kad na selu neko napravi neko sranje – ukrade kokošku, na primer, pa zaglavi u zatvor, njegovi, kad ih pitate – zašto?, obično kažu – nešto politički. Tako i gradonačelnik Beograda, Alekdsandar Šapić, koji je u sred Beograda, na Bežanijskoj kosi, izgradio kućerinu od preko 400 kvadrata, protivno svim urbanističkim i građevinskim uslovima, dakle i bez odgovarajuće građevinske dozvole, a potom je tu zgradu i legalizovao – samo mesec dana po prelasku u SNS, mimo propisanog postupka i bez potrebnih dokaza koji se traže za ostale građane ove j.....

Lelek Velikog Vođe da ćemo „imati klackalicu, nekad će da budu sankcije prema Rusiji, a nekad Kosovo i Metohija“ zamagljuje bitnu stvar: Mali Alek, njegovo drugo ja, obožava klackalice! I ljuljaške, naravno, ukoliko nisu pravljene od konopčeta vezanog za luster. Jer držanje naroda u neizvesnosti, klackanje države na trusnom području gde se sudaraju tektonske ploče globalne politike, upravo je recept za doživotni vladarski status.

Počinje da me smara ovo pisanje – kako li je tek vama. U pravu su oni koji kažu – u ovoj zemlji ko ne poludi, nije normalan. Ako još uvek ne verujete, pročitajte tekst Aleksandre Opalić – Kako je šizofrenija savladala Srbiju (Koreni, 6. oktobar, 2022). Svesrdno ga preporučujem. 

Teška srca, moram da priznam: u prethodnom tekstu napravio sam ozbiljnu grešku! Ne, nije tačno da majstori ovdašnje političke kuhinje ne mogu da uvale svojim mušterijama nejestive specijalitete! Možda čokoladne mrvice preko demagoških fekalija ne mogu da suzbiju smrad višegodišnje folirancije, međutim, postoji drevna tehnika koja garantuje da će servirana gadost završiti u ustima (dakle, i u glavi) biračkog tela.

Kada sto ljudi stane zajedno, svaki od njih će izgubiti svoj um i dobiti drugi, je jedna od često citiranih misli nemačkog  filozofa Fridriha Ničea. A kada 750.000 hiljada ljudi, koliko SNS kaže da ima članova, stane zajedno, onda se rađa i „volja za moć“ (takođe Niće) i tako dobijamo ovo što imamo – natčoveka (da ostanem kod Ničea).