Politika i društvo

“U prilog stavu o dekriminalizaciji prostitucije može se navesti mnogo toga, a generalno bi se moglo svrstati u jednu rečenicu, a to je da žrtvujemo manje dobro da bi se zaštitilo veće”

Srbija konačno postaje uređena država.

Valjda je i slepcima jasno da, kako stvari stoje, nije daleko dan kada na ovim prostorima neće biti onih koji bi se mogli deklarisati kao Srbi. A taj dan nije tako daleko budući da se posledice onoga što je ovaj narod preživeo u poslednjim decenijama tek mogu očekivati u svoj svojoj strahoti.

Čemu da se nadamo kad i ono malo mladih autora koliko ih je preostalo bude na kraju odgurnuto od strane države?

Nemišljenje je ono opijajuće stanje u kojem se, konačno, stapate sa okolinom i postajete njen sastavni deo. To je ono stanje u kojem se poistovećujete sa onima koji vas vode, uspešnim primercima moderne Srbije koji bi, da iole misle, još večeras skakali sa Brankovog mosta.

Najtužniji su zgasli, prazni pogledi - Srbija je na bromazepamima i bensedinima, autobusi su mučni, stondirani tranzicioni "Stairway to Heaven". Ili "Highway to Hell".

Zaduživanje države, osim što je preko kreditne ekspanzije generisalo visoki deficit platnog bilansa, stvaralo je i veliku ponudu deviza na domaćim deviznim tržištima i izazivalo je kontinuirane aprecijacijske pritiske.

Kada sam skoro videla na televiziji jedno malo dete, bez majke, kako grca u suzama, shvatila sam da je srce ono najvrednije što čovek poseduje.

U beskrajnom čekanju i omalovažavanju, potegla je proces useljenja u Kanadu. Dobili su useljeničke vize, ona suprug i sinčić. Odlaze uskoro. Tamo ih čekaju, sa tri opcije za posao, da izaberu jedan koji im odgovara. Ne pitaju za partijsku pripadnost.

...“Pravo na rad je zagarantovano svima, bez obzira na pol, poreklo, nacionalnost i sve ostale stavke koje se navode u državnim aktima kojima se proklamuje jednakost svih građana, pa i bez obzira na boju kose, očiju, dužinu nogu, visinu štikle, gustinu kose, lepotu i ostale kvalitete, koje je zaista suludo i pominjati...“

Pages