Politika i društvo

Pitanje je da li je potrebno uvažavati baš sve „kulturološke razlike“. Ukoliko negiraju, minimiziraju, ugrožavaju druge narode, grupe ljudi ili pojedince po bilo kom osnovu, ne smeju biti prihvaćen obrazac ponašanja u današnjim društvima.

Ali, na kraju krajeva, jebeš takvu pamet koja nije u stanju da nađe najbolje rešenje iz ovakve situacije. Jer, sve bi to trebalo shvatiti kao proces u kojem, ipak, um na kraju mora da pokaže svoju pravu moć.

“Pored velikog broja izdavača udžbenika, u moru ponuda koje postoje, nastavni kadar se odlučuje za onog koji je, po njegovom mišljenju najbolji, pa imamo situaciju da se u različitim školama na teritoriji jednog grada, koriste različiti udžbenici, a neretko je prisutno i kombinovanje udžbenika, izdavača…”

Eto, dobri Hungari (koji nisu potomci Huna sa dalekog istoka) su rešili da zaštite Evropu od čovekolikih majmuna koji pošto-poto oće da ulete u tu istu zajednicu valjda sa ciljem da je pokore svojim majmunskim običajima i svojom nezasitom željom da pljačkaju i otimaju po svetu.

Igrati se sopstvenom i kolektivnom nesrećom jeste najbolja stvar koju čovek može sebi da priušti, a da ne bude smešan pred samim sobom, baš zato što igra za život, što je igra u tom trenutku najozbiljija i najveličanstvenija stvar koju može da iskoristi za svoj opstanak.

Kada bi struja nestala na jedan dan u čitavom svetu, što bi inače pogasilo sve uređaje, ponajviše bi omladina doživela možda najveću krizu u istoriji čovečanstva!

“Svako vreme ima svoje breme, samo ljubav preživljava i ostaje nepromenjena u svom najstarijem obliku-ljubav čoveka prema sebi samom...“

Navikli smo se. Kao i uvek, navikli smo se na gore i navikli smo da je bahatost i odsustvo osećaja za zajedništvo pravilo, a ne izuzetak.

Tokom svog radnog veka imala sam priliku da se družim sa velikim brojem dece. Ali, ima jedna priča kojoj dajem poseban značaj. Nju mi je ispričala devojčica čijeg se imena više ne sećam, ali tuga u njenim očima, dok mi je pričala o svom životu, ostavila mi je zauvek pečat u sećanju.

…ovde nastaje specifična vrsta srbočoveka ili srboljudi koji su izgubili svoje nebeske letačke atribute i sasvim se prizemljili, podsećajući na kokoši koje su nekad, verovatno, bile ptice.