Politika i društvo

Suviše je kasno da se bilo šta preduzme, osim da se tužno, onim karakterističnim psećim pogledom, prati sumrak civilizacije koji je davno počeo i koji sve više postaje tama, tama nad bezdanom koji zjapi svuda oko nas, baš kao i na početku ove biblijske priče.

"...Naročito im ne smeta rasizam prema članicama EU tzv. Svinjama (PIIGS- Portugal, Italy, Ireland, Greece, Spain) koje su, je li, neradne, zapuštene, parazitske, prljave i vukljamo ih sa sobom bez potrebe. I gle čuda, sve neki Mediteranci i kleti Kelti. Nearijevci! Svi marš iz eurozone!..."

U vazduhu se već oseti težina patnje ljudskih duša. Gledamo kako jedno društvo tone do samog dna. Praćakamo se kroz mulj, i čekamo da nas neko ili nešto odgurne prema površini. Tu grešimo. Nema nekog. Da isplivamo moramo sami. Ali pre toga, moraćemo se opet zavoleti, ujediniti, pobratimiti. Kao nekada.

„Druga stvar koja je meni jako, jako zasmetala, jeste izjava u listu „Politika“, koja kaže da se razmatra mogućnost da tu nadoknadu dobiju i samohrani očevi. Zašto se ta mogućnost, uopšte razmatra?“

"...Grčka je za kratko uspela da zatalasa političku scenu, ali ne dovoljno da dođemo do katarze..."

"..„Imanje života“ prvi put sam susrela na društvenim mrežama. Imaš fejs, nemaš život. Valjda je profil na mreži vanzemaljskog ili astralnog porekla, šta li. Okeej! Da vidimo onda kako se to ima život!..."

„...Postoji mnogo alternativa ovim platama majkama, kako su je mediji već nazvali, a o kojima vlast ne razmišlja, jer ne poznaje svoj narod, očigledno. A mnogo je i pitanja koja bi se mogla postaviti i to sasvim opravdano...“

Istorija bivše Jugoslavije, istorija Srbije, ako hoćemo, u osnovi je groteskna soteriologija, na čijem kraju preostaje samo da zavapimo – nemojte nas, aman, više spasavati!

Ivan Novčić

Ivan Novčić