Politika i društvo

Već devet godina se sa velikom zahvalnošću sećam divne pedijatrijske sestre sa klinike "Narodni front" koja je sa nežnošću i strpljenjem prepovijala svaku bebu, sa razumevanjem slušala i odgovarala na svako pitanje porodilja, uključujući i, recimo, ona o nezi rane ili dojenju, koja nisu njen neposredan posao. Gnjavile smo je. Obožavale smo je.

Kada se pored svake od pomenutih stavki upiše broj ili procenat, tek tada slika sveopšteg rasula postaje jasna, a situacija, na žalost, potpuno bezizlazna.

Teror se vrši masovno i svakodnevno, i javno i tajno.

Strah od budućnosti koja nam se nameće. Strah od vremena koje nam prolazi. Strah od torture. Strah od primitivizma, devalvacije svega vrednog, gubljenja identiteta...

Ta se ograničenja i propisi, međutim, nisu mogli uspostaviti bez solidarnosti.

Na žalost, kada je Srbija u pitanju - to nije slučaj. Srbija je nalik monstrumu koji samog sebe usisava sopstvenim čmarom pretvarajući se u debelo crevo kao princip opstanka sa sadržajem koji mu je primeren i u kojem ništa drugo osim govneta ne može da opstane, a i ako uspeva onda su to vrlo zakržljali i potpuno neprilagođeni i na odumiranje osuđeni primerci života.

Da, odjednom mi je naišlo to saznanje, kao prosvetljenje, i prosto sam se prepao da mi ne iščili: ovaj svet je zapravo pravljen po meri idiota.

Otuda se u periodu predizborne trke glasači nalaze pred ogromnim poteškoćama. Ko nudi lepšu olovku ili upaljač?

Od rodovske organizacije pa nadalje svaka ljudska skupina funkcioniše koliko-toliko jednoobrazno, čak i uz disonantne tonove pojedinih "svirača".

Ženama je taj perfekcionizam dublje i temeljnije utisnut, žene su često uverene da moraju da budu sposobne za sve i savršene u svemu da bi bile dobre.