Politika i društvo

Nedelja za nama nam je donela bukagije, štrajkove, okupaciju jednog bioskopa i ubistvo našeg navijača. Ne, nije Bangladeš. Srbija je u pitanju.

Ponovo je bagra pod Hipokratovom zakletvom podlegla hipokriziji. Ponovo. Stručnjaci!!! Sram vas bilo!!!

Cela je Srbija Kraljevo. Zaboravljena i zapostavljena. Upredena u svoje protivurečnosti i podeljena na kaste, klike, sekte, grupe i grupice.

Dakle, ovde se ne radi o principijelnom stavu osude nekog postupka (bez obzira ko ga je učinio), već je reč o selektivnom vrednovanju postupanja i nepostupanja u zavisnosti od simpatija, količine moći i uticaja koji počinilac nekog dela (nedela) ima.

Distanca podrazumeva pristojnost i poštovanje drugog čoveka, a to je, koliko god delovalo kao oksimoron, ono što karakteriše pravu bliskost, pravu pohvalu drugom ljudskom biću - pa, lako ćemo se već pipkati i grlti jednom kad se upoznamo i zbližimo.

Šta kaže istorija? Reč diktatura nam dolazi iz latinskog – „dictatura“, pazi sad, izraz znači „onaj koji govori“. Nije li vam to poznato?

Pamtimo devedesete, pamtimo Vučića kao ministra informisanja. Pamtimo VHS kasete sa snimkom Utiska nedelje (Studio B), koje smo razmenjivali po unutrašnjosti Srbije. Pamtimo ubistva novinara, zatvaranje medija. Ipak, ovako nije nikada bilo.

Pregledali smo prethodnu nedelju. Rama je otišao, Šešelj je došao. Evro je poludeo. Nama nikad nije dosadno.

Napravili ste decu i bez trunke savesti pravite od njih debile puštajući ih da kroje svet oko sebe onako kako se njima navije. Vreme je da shvatite da vaš stan, porodica i komšiluk neće zauvek biti čitav njihov svet.

Predstava mora da počne. „The show must go on“. Šatra je u svim bojama.