Politika i društvo

Deca žive u paradoksima koji im nameće industrija igračaka: buljavim beznosim lutkama sa ogromnim usnama koje se zovu – derišta; konjima i psima sa ljudskim fizionomijama, smrdljivcima, ljigavcima, zombijima.

U predizbornoj kampanji, kako se to radi u pravim „normalnim zemljama“, ka kojima se sunovraćujemo iz dana u dan, pitanje održavanja pomenute parade nije najavljeno. A laž nije samo kada se krivotvori istina, već kada se ista i prećuti.

Ako neko bude ovo čitao kroz sto godina, Komisija će odlučiti da je ipak prerano da se skloni bodljikava žica kojom je Srbija opasana. Možda, eventualno, podignu cenu ulaznice turistima koji će obilaziti malu zaboravljenu zemlju, u bornim kolima.

Deceniju i po kasnije, nalazimo se tamo odakle smo i pošli. Godine koje su ostale za nama mogu da posluže kao velika pouka svima koji se nadaju boljitku.

Kad bi se dinosaurusi kojim slučajem nenadano pojavili negde, u belom svetu, i videli gde su došli, sami bi se pojeli smesta. Kad bi se pojavili u Srbiji, ne bi našli zdravu šljivu da se o nju obese.

Podrazumeva se da nismo svi u stanju da čitamo i shvatamo izvorne ideje velikih mislilaca i naučnika, a ni da se u potpunosti složimo sa njima. Zato čitamo i slušamo iskustva drugih ljudi koji su bili u prilici da „piju sa izvora“, razmenjujemo ih i širimo dalje.

Zajednica jednakih je ono što kroz vekove zastrašuje i uznemirava svakog gospodara, od minornog predsednika kućnog saveta do svemoćnog diktatora, širi se jeza na sam pomen jednakosti, a različitosti prolaze i dobro se kotiraju.

"... Ono što je bio moj predlog i tada i sada, je samo spuštanje tenzije kod obe strane i neophodnost da u postupcima budu blagi, razumniji ili tiši i jedni i drugi..."

Razgovori

,,Kada se rodimo tad plačemo, jer smo na veliku pozornicu budala stupili.” Šekspir