Politika i društvo

Nisam pisao već neko vreme. ne zato što nema tema, ima ih na pretek, ne znaš za koju da se  odlučiš, pa u toj dilemi, ko Buriden ... Vlast se potpuno „odrešila“, opozicija i dalje razjedinjena ... I do sad sam pisao, kad me nešto žacne. Ovog puta su me žacnuli ljudi, božiji narod, taako smo svojevremeno sami sebe prozvali. Dakle o ljudima.

Kažu da pamćenje zlatne ribice traje samo nekoliko sekundi. Malo? Čekaj, a kolike su onda dimenzije pameti prosečnog glasača, punoletnog građanina Srbije?

O mojim stavovima – ljudskim, jer ja nisam političar, iako iz njih proističu i politički stavovi, da budem direktan – opozicioni, i to građanski, a ne politički opozicioni, neću ovde. O tome govore moje četiri knjige i preko 500 tekstova objavljenih za evo već skoro 25 godina u raznim portalima i drugim glasilima, pa pitam one koji se politikom bave – zašto?

Bez pretenzija da se pretstavljam kao analitičar, jer i bez mene ih je previše, a ne bih da frfljam koješta kao neki. Sećam se, uoči onih tamo izbora, kad je Vuk Jeremić, lider nekada moćne Narodne stranke, po odlasku Miroslava Aleksića i njegove ekipe, odlučio da na izbore izađe samostalno, pa kad ga je reporter upitao da li će takav kakav je ostao preći cenzus, on samouvereno rekao da je sa njima čak i Đorđe Vukadinović, a na pitanje u čemu bi to mogao biti značaj, rekao – on je politički analitičar i ne bi bio sa nama da to nije izanalizirao.

... doduše periodičnog, a za odlaganje konačnog obračuna za sada su najodgovorniji Dragan Đilas, lider Stranke Slobode i Pravde (SSP) i njegovi verni sateliti Nebojša Zelenović, lider stranke Zajedno za Srbiju (ZZS) i Zdravko Ponoš, lider stranke Srbija centar - Srce  (šta god to značilo).

Beograd, Bulevar Milutina Milankovića, slika koja se ponavlja pred svake izbore – nepregledna kolona autobusa parkiranih na potezu od Sava centra do Tošinog bunara, dakako i van dozvoljenih parking mesta, a niko ih ne zaustsvlja, nit naplaćuje, nit lepi kazne na šofer šajbni – naprotiv, policija ih štiti, pomaže da se parkiraju ...

- Au, komšija, pa ti baš loše izgledaš! Šta kaže doktor? Kakvi su ti nalazi?

- Kaže sve je u granicama normale, samo mi genocidnost 100% uvećana.

- Uh, bre, pa od kad?

- Od onomad, ono kad je izglasana rezolucija protiv srpskog naroda.

Najpre me je privukao naslov na portalu Direktno – „Sad  kad se zna ko je Boss na borbenu opoziciju nisu više bitni bolji izborni uslovi - daće ih Bog”. Nije  mi se dopao, a nisam ga ni razumeo, pa pogledah ko je autor – Ratko Femić. Ne znam čoveka – ne zamerite, ja sam pisac naturščik, pa počeh da guglam po intenetu i bih fasciniran – u sunce ti, što bi rekli oni zozoni na kladioničarskim reklamama, koja faca – ima i slika, u totalu pa anfas, pogled strog. Prekrstio ruke ko svi veliki ljudi, gleda strogo, naslovi ... karijerni novinar, profesionalac.

Da li vam se svidela Evrovizija? Da, naročito onaj deo kad Kinez izlazi iz aviona, kaže jedan građanin na fejsbuku.

Ko je pobedio u finalu Zadruge? Ne znam, glasovi se još uvek prebrojavaju, glasalo je 3,5 miliona građana – telefonom, dakle plaćeno, ko kaže da smo mi siromašna zemlja? Možda i jesmo, ali prioriteti moraju da se znaju!

“Ne postoje ni teoretske šanse da se pobedi na izborima 2. juna pod ovakvim uslovima. “

Tu tvrdnju je još uvek udružena opozicija “Srbija protiv nasilja”, kako se kaže u tekstu, donela na bazi istraživanja koja im je prezentovao NDI 20. marta, “u kome jasno stoji da skoro trećina glasača „Srbije protiv nasilja“ neće izaći na izbore, ako ne dođe do promene izbornih uslova!”