Politika i društvo

U doba kada je korov sadašnje vlasti tek bio semenje u debelom crevu nekih pređašnjih vlastodržaca, narod se, od čekanja u redovima za sopstvene pare kod Dafine, čekanja zejtina iz robnih rezervi u samouslugama i čekanja predstojećeg bombardovanja u skloništima, branio „neprskanim“ humorom. Vic o Slobi, Jeljcinu i Klintonu na safariju najbolje opisuje apsurd srpskog primanja na apsurdnu stvarnost kojom je (mnogo pre „milosrdnog anđela“) bombardovan putem zvaničnih medija.

Kako stavri stoje, SNS vlast uveliko priprema teren za predaju Kosova, baš kao što su nešto ranije činile i neke druge vlasti. Postepeno nas ubeđuju da je Kosovo faktički nezavisno, da treba da prihvatimo bilo šta a nisu u stanju da obezbede ni minimum onoga što su potpisali - ZSO. Predali Kosovo na upravu EU umesto UN u kome smo imali podršku. Dali pozivni broj, povukli institucije, ušli u "vladu"... I sve je to OK dok neko ne progovori o temi STATUS QUO. To im nikako ne odgovara jer time gube neku spoljnu podršku na osnovu koje opstaju na valsti.

Nisu političari krivi - koliko mi nismo pravi, i nisu oni Bogu mili - koliko smo mi sebi strani...  Možda prva dva stiha pesme, ili samo uvod u novinarski tekst? Biće da je za datu priliku, za odabranu formu, i samonametnutu suštinu "po sredi" ovo drugo. Dobro došli u još jednu priču o srpskoj kulturnoj sceni. O njenoj povezanosti sa politikom i geopolitikom, sa korenom našeg etniciteta, sa porodicom, sa obrazovanjem- i o njenoj sveopštoj refleksiji na teren našeg kolektivnog posrnuća koji zovemo "društvo".

„U pitona moga ima
skoro 5 santima,
pa mi život ljubavni
nikako ne štima!
...
Da se draga ne muči,
da draga ne pati,
dal' bi mog'o, doktore,
malo da se skrati?”

Pages