Politika i društvo

Beograd, Bulevar Milutina Milankovića, slika koja se ponavlja pred svake izbore – nepregledna kolona autobusa parkiranih na potezu od Sava centra do Tošinog bunara, dakako i van dozvoljenih parking mesta, a niko ih ne zaustsvlja, nit naplaćuje, nit lepi kazne na šofer šajbni – naprotiv, policija ih štiti, pomaže da se parkiraju ...

- Au, komšija, pa ti baš loše izgledaš! Šta kaže doktor? Kakvi su ti nalazi?

- Kaže sve je u granicama normale, samo mi genocidnost 100% uvećana.

- Uh, bre, pa od kad?

- Od onomad, ono kad je izglasana rezolucija protiv srpskog naroda.

Najpre me je privukao naslov na portalu Direktno – „Sad  kad se zna ko je Boss na borbenu opoziciju nisu više bitni bolji izborni uslovi - daće ih Bog”. Nije  mi se dopao, a nisam ga ni razumeo, pa pogledah ko je autor – Ratko Femić. Ne znam čoveka – ne zamerite, ja sam pisac naturščik, pa počeh da guglam po intenetu i bih fasciniran – u sunce ti, što bi rekli oni zozoni na kladioničarskim reklamama, koja faca – ima i slika, u totalu pa anfas, pogled strog. Prekrstio ruke ko svi veliki ljudi, gleda strogo, naslovi ... karijerni novinar, profesionalac.

Da li vam se svidela Evrovizija? Da, naročito onaj deo kad Kinez izlazi iz aviona, kaže jedan građanin na fejsbuku.

Ko je pobedio u finalu Zadruge? Ne znam, glasovi se još uvek prebrojavaju, glasalo je 3,5 miliona građana – telefonom, dakle plaćeno, ko kaže da smo mi siromašna zemlja? Možda i jesmo, ali prioriteti moraju da se znaju!

“Ne postoje ni teoretske šanse da se pobedi na izborima 2. juna pod ovakvim uslovima. “

Tu tvrdnju je još uvek udružena opozicija “Srbija protiv nasilja”, kako se kaže u tekstu, donela na bazi istraživanja koja im je prezentovao NDI 20. marta, “u kome jasno stoji da skoro trećina glasača „Srbije protiv nasilja“ neće izaći na izbore, ako ne dođe do promene izbornih uslova!”

Ovo je moj treći tekst – snažan apel svim sugrađanima da izađu na izbore zakazane za 2. jun („Svi lokalni izbori, uključujući beogradske, 2 juna – izaći na izbore ili ne? Apsolutno – Da!“ i „Kajaćemo se – Svi!“ – opancar.com).

Apsolutni rekorder, Aleksadar Vučić - Govor predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića u Narodnoj Skupštini Republike Srbije 27.05.2019. godine (bez odlaska u toilet).

Promoter nove sportske discipline – Narodni poslanik sa liste Srpske napredne stranke (SNS), Dejan Tomašević, bivši košarkaš – prvo obraćanje u Skupštini Srbije:

I ako (krnji) deo opozicije uspe i ako ne uspe. Ako uspe, žal će biti što pobeda nije bila i ubedljivija, a broj odbornika u skupštini, čak i na većinskoj strani, nije za zaemarivanje, a ako izgube, žal će biti još veća – propuštena je jedna izgledna prilika, a uz to, došlo je i do novog cepanja opozicije. Zar mora tako!? Kad se bitka izgubi, irelevantno je koji je deo tima  bio kriv za to.

Džaba mu sve Srebrenice i banjalučko srbovanje, džaba mu Makroni i Vitoni, džaba krilca od letećeg taksija ili ova predizborna igraonica vlasti i opozicije… slika male Danke nikako mi ne izlazi iz glave! Zato, hajde da, pre nego što pacovi i zaborav raznesu ostatke tragedije, podvučemo crtu: prošlo je (skoro) 4 nedelje od ubistva, 4 dana manje od priznanja i hapšenja, i 3 nedelje od predistražnog izvršenja smrtne kazne nad  saučesnikom. Telo nesrećnog deteta nije nađeno, a posle toliko vremena teško da će ikada i biti.

Desio se veleobrt. Od gromkog poklika Ane Brnabić u ulozi branioca Ustava (!), čiju povredu ona neće dozvoliti – u sredu, te da se beogradski izbori moraju održati 2.