Politika i društvo

Protestna šetnja građana pod nazivom Srbija protiv nasilja, održana je u ponedeljak, 8. maja, dan po isteku zvanično proglašenih dana žalosti. Protest je organizovala opozicija – mirna protestna šetnja, bez javnih govora i političkih poruka – samo zahtev za ispunjenje prethodno već istaknutih zahteva – ostavke minisra prosvete, koji je u međuvremenu i podneo ostavku, ministra policije, direktora BIA, predsednice REM-a, raspravu u Skupštini i raspisivanje izbora na svim nivoima...

Samo dan posle užasne tragedije u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beogradu, u noći između 4. i 5. maja, U.B., 21 godina, izvršio je  krvavi pir u selima u okolini Mladenovca. Ubijao je nevine ljude, nasumice, bez ikakvog razloga, one na koje je nailazio – 8 mrtvih, 14 teško povređenih. Ministarka zdravlja saopštava da su svi povređeni u kritičnom stanju, ne zna se koliko će mrtvih biti na kraju.

Srbiju je juče zadesila tragedija. Strašna! Neviđena na ovim prostorima. Jedno dete je ubijalo drugu decu i one koji su pokušali da ih zaštite – nastavnicu i radnika obezbešenja, njih 8 za sada, a plaši nas da bi ih među teško povređenima moglo još bitii. Hladno, profesionalno, sa dva pištolja, kao na filmu i ratnim internet igricama koje osvajaju svet.

I šta sad? Sudeći po onome što čusmo od najkomptentnijih zvaničnika – ništa, dešava se! A da li je tako – nije!

Vest da je balavi štreber elitne škole pobio desetoro ljudi (uglavnom vršnjaka), a da je dan kasnije punoletni psihopata ponovio njegovo nedelo, izrešetala je razum svakog normalnog stanovnika Srbije. Čekaj! Pa to se ne događa u nekakvoj američkoj kojotojebini! U pitanju su centar Beograda i šumadijska sela!

Cerak je lepo, relativno novo beogradsko naselje, u severozapadnom delu Beograda,  građeno sedamdesetih godina prošlog veka, sa pretežno porodičnim kućama  i ulicama idiličnog naziva – ulica lipa, ulica breza, ulica ....

Imam rođaku koja tamo živi, priča – komšije su dobre, pomažemo jedni drugima, pijemo kafu zajedno ...

„Da sanduke kupuješ ceo život od para koje dobijaš za Utisak nedelje“ ...

U potpisu „Vojnik pravde, Simo Spasić“.

Od kako je mlađani Luka Kebara, narodni nam poslanik, jedan od svršenih polaznika SNS akademije za mlade lidere, na sred skupštinskog zasedanja objasnio: „Naš predsednik Aleksandar Vučić, koji je u Kini poznat kao Vu-či-ći, što u prevodu znači 577…“, nakon čega mu je uputio i pozdrav „koji će svi razumeti – Vu - či - ći - 577!“, usledio je gromoglasni aplauz  (vidi tekst „Tako mlad pa već ... Kebara“, opancar.com), a zatim i interno takmičenje umutar SNS-a, ko će veću količinu gluposti da isporuči, te tako i napreduje u partijskoj hijerarhiji. 

Gonoreja (narodski, „triper“) je baš nezgodna bolest! Mada je nikad nisam iskusio u prvom licu jednine, opisi nekih nesrećnika bili su dovoljno ubedljivi za zaključak: nikad u rizični seks bez HTZ opreme! „RIS no risk“ – što bi rekao slogan jedine fabrike kondoma u bivšoj Jugi. Briga za radnog čoveka, i to u vreme kada još nije bila izmišljena SIDA, bila je uvek u izlogu vlasti, pa čak i kada su bili u pitanju „smešni pokreti“.

Ovih dana ostvaruje se na delu ono što sam napisao već u uvodu svoje klnjige O OPANČARIMA I OPANCIMA (Beograd 2012.), prilikom dolaska Srpske napredne stranke na vllast:

Ovih dana svedoci smo jedne pojave – lobiranja, koja nam je do dolaska ove napredne vlasti bila strana. I to u izvođenju Saveta Evrope, najvišeg organa pravodobne Evropske unije.