Politika i društvo

“Već mesec dana u džepu mi stoje tri papira od po 20 glasova. Meni je obećano 40 evra po glasu, jer sam papir dobio od druga, a njemu je obećano 60 evra... Preporuka tih iz SNS-a je bila da idemo prvo do starijih ljudi, jer oni svakako glasaju za SNS. Jedan moj drug je dobio 20 papira, radi to već drugu godinu….”, piše u tekstu pod gore navedenim naslovom (Koreni, 15.3.2023).

 

Krivični zakonik Republike Srbije:

Davanje mita

Član 368

...već zato što se vadio. A razloga za to je dovoljno u tekstu pod naslovom UST: navodna briga o tužiteljkama krije pokušaj rušenja države (Politika, 4. mart 2023.)

Da li je počelo? Jeste! Jučerašnji protest građana u organizaciji beogradskih advokata je bio dobar – i obećavajući. Razumem kolegu Božu Prelevića kad kaže da će biti zadovoljan tek kad na protestu vidi pola Beograda, jer to je najmanje samo advokatski problem. Advokati će preživeti i bez toga – što više gluposti to više posla, jer  oni nisu tu zbog sebe, već zbog građana, tako da je za svaku pohvalu  ovo sa čim su krenuli. Advokatura je deo pravosuđa i za očekivati je da to krene dalje.

Gospodo Naprednjaci, preigrali ste se. Menjajte kadrovike (ili kadrovika), šta god to značilo. Slučaj smenjenih tužiteljki se zahuktava i ko zna dokle će da stigne. Lepo je sudija Majić objasnio u prošlom Utisku nedelje. Ovo kako radi Viši javni tužilac Nenad Stefanović vam je kontraproduktivno – lupanje šakom o sto, umukni dok ja govorim ... ne možete mi ništa izabran sam na šest godina, u komunikaciji sa ozbiljnim ljudima ne može da traje.

Ne, ovde nije u pitanju bolest izazvana „alimentarnom intoksikacijom botulotoksinom koja se odlikuje gastrointestinalnim smetnjama, nervnim i sekretornim poremećajima” (Vikipedia), a koja se manifestuje  „bolovima u trbuhu, mučninom, povraćanjem, prolivom“ (stetoskop.info).

Ovde je u pitanju bolest koja pretstavlja kombinaciju bolesti mozga, bezobrazluka i drskosti  koja potiče od reči – bot.

Koje piće najviše udara na mozak? Dobro, de, vlast u rastvoru vazelina je najgora, ali nešto dostupno svima nama, običnim ljudima?

Matori alkosi bi rekli „beton“ (ono vinjak + pivo), moj predlog je „rigoleto koktel“ (kuvano pivo sa rumom i mastikom), ali nedavni događaji pokazuju da najgore kombinacije ne truju mozak kroz jednjak, nego kroz oči i uši izložene medijima.

Skupština Srbije je nedavno usvojila izmene seta pravosudnih zakona. U tom cilju je prethodno izvršena i promena Ustava, a glavni razlog koji se za sve to navodi je potreba za većom nezavisnošću pravosuđa i manjim učešćem izvršne i zakonodavne vlasti u izboru sudija i tužilaca. Da li će to biti i postignuto ostaje da se vidi. Nisu ni oni prethodni zakoni bili loši pa u tome nije ni bio problem. Problem je u ljudima – onima koji zakone primenjuju, odnosno ne primenjuju, a tu se ovim izmenama ništa neće promeniti.

„Završiš škole, ulažeš u sebe, stvaraš i obučavaš ljude, pola života daš vojsci i onda odeš na sajam vojne opreme da ti džanki sa Pinka objašnjava o opremi i naoružanju???

Neću ovde o scenama posledica katastrofalnih zemljotresa u Turskoj i Siriji. Ni o suzama preživelih dok gledaju u ruševine ispod kojih su njihovi najmiliji. Nagledali smo se toga.

Opšte zgražavanje zbog toga što je Skupština Srbije zaličila na rijaliti program (ili pijačno koškanje oko tezgi), uz još veću halabuku zbog pornjaka u rukama poslanika, nužno izaziva neka pitanja. Na primer: U čemu je, aman, razlika između Farme (Zadruge, Parova...) i Skupštine? Pogotovu od kada su propali političari (Šešelj, Čanak...) srozali ugled narodnog poslanika ulaskom među starlete i od kada su silikonske starlete ušle u Skupštinu. Zato, hajde da umesto sočiva TV kamera uzmemo Šerlokovu lupu, bacimo kritički pogled, i uočimo sličnosti i razlike.

Pages