Politika i društvo

Janičari gori od Turčina je stara narodna istina koja se održala od turskog doba do danas, pa tako i na našoj političkoj sceni. Brojni su primeri toga. Siniša Mali, Goran Vesić, Aleksandar Šapić, Nebojša Krstić, Gordana Čomić ... su bili članovi Demokratske stranke. I svi su oni, kad im se to pokazalo isplativije, prešli kod najljućih političkih protivnika – Srpsku naprednu stranku, preobučene radikale.

Kad sam bio mali, pa igramo lopte i hoćeš nekome da kažeš da nema pojma sa fudbalom, ti mu kažeš da je dunđer. To mi se značenje nekako urezalo u glavu sve do današnjih dana. Gledam dnevnik tv N1, prilog – neka ekipa od tridesetak ljudi ušla u dvorište te televizije, kiša pada, oni .... nešto, ništa ih ne razumem. Kontam, verovatno su ih ovi Šolakovi nešto naljutili, pa došli da protestuju. Izašli zaposleni, ljubazno im se obraćaju, pitaju o čemu se radi, mogu li da im pomognu – ništa, ovi i dalje .... li .....   

Ako nešto krene dobro – a protesti građana su krenuli izvanredno, normalno je očekivati da će oni protiv kojih se protestuje sve učiniti da se oni podriju, utihnu, ugase, a onda sve ponovo, što bi u narodu rekli – Jovo nanovo, pa da vidimo ko je ko u svemu tome. Prvo, ovo nisu protesti ni protiv Zapada, ni protiv Istoka, ni protiv Evrope, ni protiv Amerike, ni protiv Rusije, ni protiv Kosova ....

Vi ste divni - reče od juče „predsednik svih građana Srbije“ onima što se nisu razbežali od kiše na „najvećem mitingu koji je ikad održan u Srbiji“, a oni tamo što protestuju – i oni su divni, ali oni iz opozicije što ih organizuju i vode su lešinari, ološ sa dna kace ... o njima mislim sve najgore.

Kiša kao opravdanje za fijasko dugo najavljivanog kontramitinga – da baš tako, kontramitinga, a ne „mitinga nade“, kako je vlast nazvala taj „veličanstveni“ skup njenih pobornika, najavljen odmah po održanom prvom mirnom protestu građana pod nazivom: Stop nasilju – Sve mora da stane,  koji će biti održan 26. maja 2023. godine u Beogradu. A taj skup mora biti  veći od svih koji su ikad održani u Srbiji, pa je u skladu sa takvim radnnim zadatkom u žargonu nazvan i „Moj je veći“. 

... dobro je što si shvatio da „ima nešto trulo u državi Danskoj“, ali gde si do sada bio – počev od mladalačkih dana kada si zajedno sa Aleksandrom Vučićem bio jedan od najboljih đaka Vojislava Šešelja, do današnjih dana. I da li bi i dalje tamo bio da nije bilo ovih surovih tragičnih događaja u školi Vladislav Ribnikar i selima u okolini Mladenovca. Da, nažalost surovih, jer tragičnih događaja je bilo i ranije, a vi ste i dalje svi ostajali na svojim mestima i branili režim, sve dok on sam od sebe nije počeo da se raspada.

Nedavne tragedije, osim što su potresle milione običnih ljudi, žestoko su protresle i vazelinsku piramidu vlasti. Sistematski zidan celu deceniju, veličanstveni koridor ka severnokorejskom kultu vladarske svemoći naprsao je pred prostom činjenicom – ne, ne događa se sve voljom Njegovom! Ma koliko se Služba za uzgoj jednoumlja napinjala, izgleda da ozbiljna i odgovorna politika ne može da ozbiljne odgovore na neka vrlo prosta pitanja:

Nisam pojoprivredni znalac, ali slušam i gledam šta se dešava. U mesaru ulazi mlađa žena sa detetom u kolicima – Dajte mi 100 grama teletine, reče. Primetivši okolne diskretne poglede,  tiho dodade – Treba mi za malog. Osećam se mučno, kad god mi ta scena iskrsne pred oči.

Juče je supruga kupila nešto junetine za spremanje ručka. Pokazuje mi fiskalni račun – kilo junetine 1.449,00 dinara.      

U tekstu pod naslovom Prelazni rok je počeo (Koreni, 4. maj 2023.), pokušao sam da ukažem da objektivnog novinarstva, zapravo nema. A to sam ilustrovao na primerima medija koje inače redovno pratim – Tv N1 i NovaS, koji od Nove godine (novogodišnji intervju na NovaS – vidi tekst pod naslovom „Zar ste morali“ na opancar.com), do tada – 4.

U popularnom prošlonedeljnom muzičkom šou programu Nikad nije kasno, jedna gabaritno pozamašna bugarska pevačica po otpevanoj numeri reče – „Bila sam riba, onda sam postala som, prestaću da jedem, hoću ponovo da budem riba.“