Dragan Pajović

Živi tamo i ovde. Gnuša se bahatosti i primitivizma. Hrani se rečima, poji muzikom. Stvara pisanjem, ostvaruje se preduzetništvom. Anti-konformista i anti-komunista. Poštuje tradiciju, vere i verovanja. Zaljubljenik u prirodu. Kritičar svesti i savesti. Imun na lepe reči, vrednosne papire i insignije. I suviše mlad da bi odustao, a dovoljno star za igru sitnih pasova.

Rođen u jeku kubanske krize, nosio cev za vreme smene tri generalna sekretara, objahao dužine i širine geografske. Čita na stranim, a piše na srpskom jeziku.

Kloni nas se tiranine, ovde vlada spoj dvoje ljudi čiji su sokovi snažniji od svih tvojih niskosti i podlosti. Postojimo bez tebe i tebi sličnih i ništa što uradiš ne može da nas odagna od cilja.

No, tu, na ivici znanja i spoznaje o znanju leži neznanje. Prostire se od pamćenja do prohteva. Ni manje ni više.

Naviklo to na malo pa sa većim ne bi ni znalo. Malo kraducka, malo jebucka, malo raducka i tako sve po malo.

Postoje staze kojima se ne može dospeti maštom, ni pogledom, još manje dodirom ili srcem, to su zvezdane staze.

Nenaviknuti na način i ritam rada zapadnoevropskih država, nepodobni istorijski, kultorološki, verski i vezani poluvekovnim nasleđem za utopijsku komunističku religiju, možemo samo da zamislimo tektonske poremećaje koje bi pristupanje Srbije Evropskoj uniji unelo u svakodnevnicu.

Iskrenost sa kojom deca gledaju oko sebe je râvna koja vodi do Stvaraoca.

Ljudi se svuda dive našoj opuštenosti, zavideći nam na vremenu provedenom ne radeći ništa. Ali oni ne znaju da smo ga mi skupo platili.

Stidim se njihovih grešaka kao da su moje.

Još je sve moguće dok je života, duha i volje. Vere u čoveka i ljude bolje od ovih koji se reklamiraju, poziraju, prozivaju.

Niko ozbiljan u kafanu zbog muzike ne ide.

Pages