Kratka priča

Kratka priča

Najzad je zaključila da joj je patnja otvorila čulo koje je uspavano u svima, a budi se jedino kroz bol. To čulo vidi dimenzije iza oka i čuje reči koje nisu nikada izgovorene.

Prošao sam ubrzanim korakom pored bašte. Njena gluma pokretala je moju glumu. Pravio sam se da je ne primećujem, a to je i ona uradila iako sam znao da me je primetila, kao što je i ona znala da sam ja video nju.

Uz opuštajuće zvuke rukoveti tražio je u mislima tačku od koje bi krenuo. Muzika mu je donosila mir i rasterećenje. Noć je tekla mirno. Svi podaci kojima je raspolagao, bili su Martina Nikolić, student… Jutro će dati odgovore.

„Sve se menja. Ne bih rekla da smo grešili, bar nismo mi što smo iz ljubavi ulazili u brakove i trudili se. Dogodi se da se vremenom promenimo svi, da se okolnosti promene i da drugačije želje imamo. Ja bih sad samo ljubav i mir.“

Mislima je zaplovila svečanom dvoranom Starog dvora. Sjaj i raskoš! Skupe, prelepe toalete, koje su nečujno klizile po sjajnom mermeru, svečane oficirske uniforme, njegove bele rukavice, a njene srebrne, do lakata, jer su i njena prelepa haljina, kao i lepeza kojom se nervozno hladila, bile u boji srebra.

Dve devojke, ozarene, izmazmazane bojama sunca, sedele su na stepenicama stare kuće i zaljubljeno gledala u objektiv iza kog se nalazilo skriveno lice njihovog oca.

Odlomak iz romana: “Lavina sa Prokletija”

Tebi je bar lako. Drugog posla i nemaš. Ideš gde želiš, spavaš ako ti se spava, trčiš ako ti se trči, kad se razbesniš svi te se boje, kada si srećna miluješ nasmejana lica dece što se u tebi kupaju.

Pre nekoliko meseci suočila se sa strašnom nemani koja se zove zavisnost. Aždaja je napala starijeg sina, a da ona toga nije ni bila svesna.

Nije više imao razloga da trpi, grebe, grabi, tera um na onu stranu realnosti koju nikada nije razumeo i ustaje svako jutro sa čvorom u želucu. Sve što je sa mukom stekao nije bilo njegovo. Ne zaista.

Pages