Nema nade

Nema nade. Četiri sata je ujutru. Tramvaji celu noć prelaze preko mosta. Dvorišna zgrada na Starom Sajmištu. Držim se za glavu. Ubi me prošlost. Kajem se za sve. Nema nade. Sviće, kuvam kafu. Tuširam se hladnom vodom.

"Šta mi se to dešava?", ponavljam glasno. "Šta mi se to dešava?"

Nedelja je. Oko podne je svratio Mlađa. Doneo je pivo. Srećan, razdragan, pokušava da me razveseli. Ali nema nade. Pijemo, priča ne zaklapa.

"Mikane, nije loše za početak."

"Ovo je početak i kraj", rekoh." Nema nade!"

Autor Milan Neđić