Politika i društvo

Politika i društvo

Koliko god diplomatski Srbija dobro stajala i ministarstvo spoljnih poslova pravilo solidne korake u nameri da učvrsti njenu poziciju u svetu, toliko nas cirkuske predstave šefa diplomatije, uz amin vrha države, vraćaju unazad. Pet vekova u rikverc, da budem preciznija!

U čudnoj kombinaciji samoljublja i idolopoklonstva, kome smo skloni, uz poltronizam kao opšteprihvaćeni obrazac ponašanja, (za)ostajemo kao žrtvenici sopstvenih izbora.

Odavno mi se smučilo da etablirani novinari (zapravo više novinarke, ali potpisnik ovih redova se ne zamara sa rodnom ravnopravnošću, dakle tu računam oba spola) sebe predstavljaju kao javnost.

Kultni dijalog Rahele Ferari i Jelice Sretenović u filmu „Tesna koža“: „Ovo sve same noge i gola dupeta, a gde je glava?/Glava otpada!/Kako otpada, otpala ti dabogda?“ možda i najbolje oslikava polemiku domaće javnosti o kontroverznoj predstavi „Olimp“ kojom je počeo ovogodišnji „Bitef“.

Odvojivši se od prirode i života po prirodnim zakonima, odbacili smo primitivne i najvažnije principe. One principe koji u dugoročnom smislu znače opstanak.

Stvarno, šta je potrebno servirati u tanjir (ili čašu) običnog čoveka da bi mu, umesto želje za sopstvenim zdravljem i brige za sopstvenu porodicu, prioritet naprasno preuzela megalomanska vizija njegovog vladara?

Poput pomenutog Vukašina. Njegov slučaj predstavlja paradigmu života svakoga, kome u ovoj zemlji nisu istovremeno prazni i stomak i glava.

Koliko sam samo puta bez ikakvog vidljivog efekta napisao da je saradnja sa okupacionim snagama ravna veleizdaji, ali to njima nema veze, jer sladak dinar, a slatke i mogućnosti u zemlji ekstremno labavog morala.

Američka zastava nije mogla lepršati na vetru u bezvazdušnom prostoru meseca, niti je na mesecu postojala već instalirana kamera koja će snimati spuštanje Apola 11, kako smo to gledali na TV-u. Da Amerikanci nisu išli na mesec, to je danas i vrapcima jasno. Da prvi i drugi svetski rat nisu imali uzroke, motive i tokove o kojima govori zvanična verzija istorije, takođe je jasno. Da su se svi delovi aviona, prilikom rušenje kula bliznakinja 11.09.2001. istopili i nestali, a pasoši terorista ostali neoštećeni, naivno je do granica bizarnosti.

Naše društvo je na udaru mnogih prljavih igara. Neke su vrlo otvorene i bahate, bestidne i gladne našeg mesa. Druge su zakulisne, ogrnute zakonskim okvirima , humanitarnim akcijama i društveno odgovornim ponašanjem.

Pages