Jadranka Bežanović Sovilj

Rođena sam 29. 3.1962. u Zemunu. Detinjstvo provela na Starom sajmištu u Beogradu. Završila II beogradsku gimnaziju i FPU. Tako sam postala diplomirani slikar. Imala sam pet samostalnih izložbi i više zajedničkih. Slikam, crtam, pišem i volim. Moje najvažnije zanimanje je ljubav. Od svoje pedesete godine intezivno slikam i pišem. Ah, da i plivam između redova stvarnosti. Izdala sam jednu zbirku pesama „Skice jedne ljubavi“. Moje umetničke radove možete videti na fb stranici My art-Jadranka Bežanović Sovilj i pesme na fb stranici Saratea. Udata sam i imam dva sina. Živim i radim u Beogradu.

„Biće sve u redu...u stvari, uvek je sve u savršenom redu. Teško ti je to shvatiti sada, ali veruj mi, doći će i taj trenutak...ne brini, sve je kako mora biti!“

Previše je srušenih kula u pesku, jer kada ih talas na obali voljenog mora zagrli i pretvori u novu glatku površinu nije isto kao kada ljudsko biće namerno sruši izgrađeno. Talas je neminovnost, a ljudski čin je bahatost.

Dobro, zima ima svoju lepotu. Ali, ni beli sneg nije uvek beo, a izraz “zimske radosti”, uopšte mi nije jasan. Jedino me očarava ogromno, noćno nebo, sa sjajem bezbroj zvezda koje asociraju na dom i toplinu, neki i poznat i nepoznat svet za kojim stalno čeznem.

Otišao je jednog maglovitog jutra. Na mestu gde su boravili neko je našao potkovicu. Bila sam ubeđena da ju je Dženan meni ostavio.

"...ne pravi se luda! Mi svi volimo, ali ne kao ljudi! I to dobro znaš! Mi se ne vezujemo kao ljudi: čvorovima, omčama, udicama, uzicama svakojakih osećanja, ili lažnom sigurnošću da nekoga posedujemo..."

Sve su mogle videti šta se dešava na tim ležećim gubilištima začetih života. Krvavi čaršafi, limene posude, uspavana mlada tela.

Otvorila sam vrata detinjstva ne bih li te našla u krošnjama duda, topole, breze ili moje voljene višnje.

„Tananana, ja sam kralj Jogojunde!“

Sve je život zahvaljujući ljubavi! Šta drugo može činiti dušu večnom?

Taj stari, trpeći sloj ljudi je većina našeg stanovništva, to smo mi sutra, to je starost koja neminovno savija, suši, iscrpi, ispije, ubije ono malo čoveka za koga se nadam da još ume da se bori za lepo i plemenito u sebi.

Pages