Jadranka Bežanović Sovilj

Rođena sam 29. 3.1962. u Zemunu. Detinjstvo provela na Starom sajmištu u Beogradu. Završila II beogradsku gimnaziju i FPU. Tako sam postala diplomirani slikar. Imala sam pet samostalnih izložbi i više zajedničkih. Slikam, crtam, pišem i volim. Moje najvažnije zanimanje je ljubav. Od svoje pedesete godine intezivno slikam i pišem. Ah, da i plivam između redova stvarnosti. Izdala sam jednu zbirku pesama „Skice jedne ljubavi“. Moje umetničke radove možete videti na fb stranici My art-Jadranka Bežanović Sovilj i pesme na fb stranici Saratea. Udata sam i imam dva sina. Živim i radim u Beogradu.

Sve je život zahvaljujući ljubavi! Šta drugo može činiti dušu večnom?

Taj stari, trpeći sloj ljudi je većina našeg stanovništva, to smo mi sutra, to je starost koja neminovno savija, suši, iscrpi, ispije, ubije ono malo čoveka za koga se nadam da još ume da se bori za lepo i plemenito u sebi.

Odlomak iz romana u nastajanju.

“Nemoj da se praviš luda Jadranka! Došlo je vreme da umreš!”reče nasmejano lice prelepe Aristid.

Anđeo je i dalje lebdeo iznad njega. Jednog momenta mu je prišao bliže i čvrsto ga zagrlio snagom anđeoskog božanstva. Bio je to poslednji napor da ga sačuva u životu.

Zvezde su se gurale na uzanom oknu vitezove odaje, kao da su nešto htele da im kažu, pa su svojom umrlom svetlošću vrištale po njihovim umornim i usnulim telima.

Onaj isti što i dalje uništava sve pred sobom, ne bi li u sterilnosti fizičkog postojanja dao smisao svom bitisanju, ne bi li udobno i prezaštićeno ušao u budućnost koju je, pak, on zamislio, ne bi li sebičnost bila najskuplja dragocenost njegovog posrnuća!

Jutro je tek počelo da umiva Zemlju. Orosilo je. Malena se budila. Počela je da se proteže i pomisli kako se dobro naspavala. Osetila je neku novu snagu. Bila je ista, ali i nekako drugačija.

Nama ne treba istina, to je već dokazano, nego njena suprotnost!

Gle čuda, tada je to bilo beskrajno simpatično i nasmejano dete. Šta se to desilo da postane odbojna rugoba od čoveka? Niko to ne zna.

Pages