Jadranka Bežanović Sovilj

Rođena sam 29. 3.1962. u Zemunu. Detinjstvo provela na Starom sajmištu u Beogradu. Završila II beogradsku gimnaziju i FPU. Tako sam postala diplomirani slikar. Imala sam pet samostalnih izložbi i više zajedničkih. Slikam, crtam, pišem i volim. Moje najvažnije zanimanje je ljubav. Od svoje pedesete godine intezivno slikam i pišem. Ah, da i plivam između redova stvarnosti. Izdala sam jednu zbirku pesama „Skice jedne ljubavi“. Moje umetničke radove možete videti na fb stranici My art-Jadranka Bežanović Sovilj i pesme na fb stranici Saratea. Udata sam i imam dva sina. Živim i radim u Beogradu.

“Lep je osećaj kada stvaraš, zar ne?”

Prvo što je ugledala, posle višedecenijske hibernacije, bila je Ona, njena slika joj je  oduzimala dah. Znala je gde se nalazi i zašto je tu. Bila je umorna, ali je osećala kako joj se vraćaju snaga i koncentracija, kao i ostale funkcije. Na ekranu su se smenjivale cifre i druga, razna obaveštenja. Povremeno su se pojavljivale reči dobrodošlice, zbog kojih se devojka nasmeja i pomisli kako su vrhunski naučnici Svegalaktičke organizacije na sve mislili.

Na nekom stotom kilometru neobjašnjivih laži od bajki, naiđem na prelepa vrata koja se preda mnom sama otvoriše.

Ne bi pozvao popa u kuću, ni za živu glavu, pa gde on, lokalni glavešina, oličenje uzornog komuniste...

Ubaci parče srca u usta. Kakvo uživanje!

Beograd, oktobar 1983.

Odabraše jednog starijeg, ali dobrodržećeg čoveka, zvao se Nedžad.

“Opet si tužna?”, zapita ona mene.

Spržiće nam mozak ovaj neverovatni izbor prirodnih, a veštačkih ”savremenih”proizvoda! Čini mi se da je, osim komunikacije kao glavnog motiva ovog, trećeg milenijuma, konzumacija svega i svačega uvek i zauvek još jedna od glavnih fora modernih vremena. Krenimo od plastičnih kesa, do ostalih “plastičnih” dodataka telu i završimo sa plastičnom hranom. Da, da, dragi čitaoče i sapatniče, ješćemo mi plastičnu klopu, pa ćemo se u plastiku i pretvoriti! I osećaj sreće će nam postati plastičan i ljubav i tuga...kako god glupo zvučalo! O, Zemljo ne daj se!

Izvrćem kožu, cepam snove, cedim natopljene zavoje, čistim rane, perem savest. Ja, kao umetnik, sve mogu.

Pages