Željko Jovanović

Željko Žele Jovanović rodio se 22 juna 1989 godine u Kragujevcu u radničkoj porodici. Kao dete maštao je da postane glumac, nešto kasnije želeo je da postane muzičar da bi se na kraju ipak opredelio za poziv pisca. Piše satiričnu i socijalnu poeziju i prozu, kao i poeziju i prozu za decu i sve one koji se tako osećaju. Pored navedenih pisanija piše i aforizme. Često voli da kaže da je njegova tragedija ta što se rodio u pogrešno vreme. Do sada zvanično nije objavio ni jedno svoje delo za šta krivi hroničnu besparicu koju je svečano upoznao tog leta gospodnjeg 1989 godine. No, on ne odustaje. Priprema da objavi svoju prvu zbirku satirične i socijalne poezije i nada se da će mu to uskoro poći za rukom. Objavljivao je na pojedinim sajtovima, novinama i zbornicima. Nagrađivan je na pojedinim konkursima a poslednje čime može da se pohvali jesu prve nagrade za poeziju i prozu na međunarodnom festivalu „Trifun Dimić“. Dok je pisao ovu biografiju grickao je hleb sa sedam kora koji može da priušti budući da je zaposlen u jednoj privatnoj firmi. Živi i stvara u Kragujevcu.

A, u čekaonici se sanjalo. Brze slike su letele tako da je postojala izvesna mogućnost da će njihov let i brzina oboriti spavača sa stolice.

Nerviralo ga je njegovo urlikanje koje je lako mogao da ugasi činijom sa vodom. Umesto toga, urlikanje je gasio šutiranjem i udaranjem. I onda je jednog dana pas pokazao zube u pravom smislu te reči i ujeo je svog gospodara.

Vetar je zvučao poput teškog uzdisaja koji se može čuti oko postelje čoveka na umoru.

- Ove ružne stvari koje čujem iz televizora bar su mi obojene veselim bojama. - govorila bi baka svojoj mački Olgi.

Deca su u njenom rastrojstvu pronašli zabavu, pa im je kao ispit za hrabrost služila ova bolesna žena. Neko od mališana bi morao da joj priđe i da je nazove nekim pogrdnim imenom, a ona bi tada urlala i jurila novonastalog junošu u telu deteta.

U jednom trenutku je iz deteline provirila i jedna mutant detelina sa četiri lista.

Napolju je, kao što se sećate, bilo pakleno vruće, karte za bazen su bile pakleno skupe, pa smo morali da se stacioniramo unutar zamračenog stana.

Strašilo je bilo bazirano negde na sredini rodne njive, a iza njegovih leđa tavorilo je seosko groblje.

„Ćoro ćoravi pogledaj mi zulufe, što se ne okaneš ovog posla dok još nikom nisi uvo odsekao?!“ Nakon žalbi koje su upućene na uslugu, usledile bi žalbe na cenu tih usluga:“Kol’ko?! Pa ti dušu nemaš krvopijo matora! Zaokruži na ovaj kalendar kada sam ti poslednji put ušao ovde!“

Dvojica uredno oženjenih muškaraca nisu opterećeni svojim linijama. Ukoliko je čovek situiran, onda nije od preteranog značaja kako izgleda. Novac ima tu moć da bude magnet za komplimente

Pages