Željko Jovanović

Željko Žele Jovanović rodio se 22 juna 1989 godine u Kragujevcu u radničkoj porodici. Kao dete maštao je da postane glumac, nešto kasnije želeo je da postane muzičar da bi se na kraju ipak opredelio za poziv pisca. Piše satiričnu i socijalnu poeziju i prozu, kao i poeziju i prozu za decu i sve one koji se tako osećaju. Pored navedenih pisanija piše i aforizme. Često voli da kaže da je njegova tragedija ta što se rodio u pogrešno vreme. Do sada zvanično nije objavio ni jedno svoje delo za šta krivi hroničnu besparicu koju je svečano upoznao tog leta gospodnjeg 1989 godine. No, on ne odustaje. Priprema da objavi svoju prvu zbirku satirične i socijalne poezije i nada se da će mu to uskoro poći za rukom. Objavljivao je na pojedinim sajtovima, novinama i zbornicima. Nagrađivan je na pojedinim konkursima a poslednje čime može da se pohvali jesu prve nagrade za poeziju i prozu na međunarodnom festivalu „Trifun Dimić“. Dok je pisao ovu biografiju grickao je hleb sa sedam kora koji može da priušti budući da je zaposlen u jednoj privatnoj firmi. Živi i stvara u Kragujevcu.

Da li su gore pomenute babe zaista sklone predviđanju budućnosti ili je čak i njima bila jasna politička situacija u zemlji, nije utvrđeno.

Podne je za jednog prosjaka, ispred crkve u glavnoj gradskoj ulici značilo i kraj radnog vremena.

Zacvileše nepodmazane šarke na grobljanskoj kapiji. Sve te nepodmazane šarke iritantno i na neki način jezivo škripe ali najezivije škripe baš te na grobljanskim kapijama. Tako je i sa vetrom. Koliko se samo puta praćen kišom taj isti vetar igrao našom kosom, kišobranima i nervima? A opet, na groblju, taj vetar je nekako najeziviji. Kao dečak mislio sam da taj grobljanski vetar ima veze sa dušama upokojenih čija su tela nastanjena na tom groblju.

Baš tog, običnog jesenjeg dana, mladog naslednika taze počivšeg kralja, krunišu za novog kralja. Šegrt udara grubi metal koji poskakuje po nakovanju i razmišlja o svojoj sudbini.

- I ovolika pompa oko toga?! Ovoliko novinara i ostalog sveta što će neki dokonaš željan slave da pešači?! Nije ni čudo što smo propali. -