Iz trećeg ugla

Dobrota ima najveću etičku vrednost.

Srbe i Hrvate ne treba niko da miri...

Spržiće nam mozak ovaj neverovatni izbor prirodnih, a veštačkih ”savremenih”proizvoda! Čini mi se da je, osim komunikacije kao glavnog motiva ovog, trećeg milenijuma, konzumacija svega i svačega uvek i zauvek još jedna od glavnih fora modernih vremena. Krenimo od plastičnih kesa, do ostalih “plastičnih” dodataka telu i završimo sa plastičnom hranom. Da, da, dragi čitaoče i sapatniče, ješćemo mi plastičnu klopu, pa ćemo se u plastiku i pretvoriti! I osećaj sreće će nam postati plastičan i ljubav i tuga...kako god glupo zvučalo! O, Zemljo ne daj se!

I dan i noć. Godinama. Decenijama. Čekala sam da dobijem, da vratim, da dam, da uzmem.

Izvrćem kožu, cepam snove, cedim natopljene zavoje, čistim rane, perem savest. Ja, kao umetnik, sve mogu.

Eto, koliko puta su vas političari prevarili?

Postoje devojke koje žele brak. Onako klasičan, običan, kao onaj u kome su odgajane.

Srbiju, gde fabrike bolje rade nego crkve i imaju više članova od iste.

Deda Đura je jedan običan čovek iz našeg komšiluka koga viđamo često.Uvek je spreman na razgovor, prijatan prema svima. Često ga srećem u šetnjama u kojima ubija vreme, jer odavno živi sam,a retko mu ko dolazi u posete. Zateknem ga često, kako sedi na klupama na obližnjim igralištima, kako posmatra klince iz komšiluka koji tu igraju košarku. Obožava ih, iako su ih dosta njih prozvali“huligani“zbog noćne galame koje znaju često tu da prave.

Govore...tako jasno moje ruke pretvorene u krila...

Pages