Iz trećeg ugla

Kažu da su egzistencijalisti zapravo optimistični nihilisti. Zanimljiva mi je ta ideja.

Nije istina, niste uradili najbolje što ste znali, niste provodili vrijeme sa djecom...

Zima života ne dolazi sa starošću...

Zaljubljena sam, eto, to je nešto što me u poslednje vreme karakteriše.

Život je put, spirala. Zamisli spiralu koja u isto vreme stremi izvan tvoga bića i unutar njega. Čudesno je to. Prostireš se po pojmljivim i nepojmljivim prostranstvima postojanja, učiš. Doduše, možeš tako, samo ako hoćeš, ako imaš dovoljno genetskog, iskustvenog i samospoznajućeg materijala, pa i određen karakter. Pazi, put postoji, živ si i ideš svakako njime, ali, ako me ne razumeš u ovih par, prethodnih rečenica, onda nemaš pojma o čemu pričam.

Za najbolje, proglasili smo najgore. Slavimo ubice, ratne profitere i kriminalce.

Nepoznatim pločnicima odzvanjali su godinama moji koraci...

Kako to da se probudite jednog jutra i shvatite da vas soba napada?

Uvek sam svet zamišljao boljim nego što jeste. Takođe i ljude, takođe i samog sebe. A istina je da, niti je svet sjajan, niti ljudi, a niti sam to ja.

Selfi u kuhinji dok djete plače za pažnjom, selfi sa drugaricama dok se njima diže kosa na glavi ili „pu spas“ selfi za sve nas...

Pages