Sve je tako jednostavno

Niz obronke usnulih nada teče nektar božjih obećanja.
Treperi lišće stoletnog hrasta na vetru ugašenih želja.
I sve je tako jednostavno, ako si hrast.
Korenjem dodiruješ srce zemlje.
U svaku žilicu utkane su mošti svetih ljudi sahranjenih pre mnogo vekova.
Mudrost izbija iz lepezasto raširenih grana.
Samo ako si hrast.
Sve što se vidi je iluzija trajanja.
Sve što jeste nije nam dato da vidimo.
U tihovanju beskrajnim molitvama velovi zabluda uma otpadaju kao latice ruža.
I sve je tako bezbolno, svečano tiho, jednostavno i prihvatljivo, neminovno, skoro kao rađanje Sunca.
Osim ako si čovek.

Autor Jadranka Bežanović Sovilj